Filatelista

štampu. Ova podela je učinjena prema tome ma kakvom se visinskom nivou naКе štampajuće površine u odnosu ma meštampajuće prilikom otisaka boje na nartiju.

Visoka štampa je najstarija i još uvek preovlađujuća, mada se poštanske marke u ovoj tehnici štampe skoro više i ne rade. Najveća zasluga za pronalazak i razvoj visoke štampe pripisuje se Johanu Gutembergu, iz Majnca (Nemačka), koji je došao na ideju da lije pojedinačna slova koja se posle štampanja mogu ponovo da slažu i koriste. Uz to je konstruisao i ručnu presu za otiskivanje sloga,

koju možemo da vidimo na markama koje su izdale mnoge zemlje (Austrija 1964, USA 1939, Finska 1942, Holandija 1966. i dr.). Gutemberg se takođe nalazi na mnogim poštanskim markama me samo Nemačke nego i drugih zemalja. Naša pošta je izdala jednu marku 1940. godine povodom 500-godišnjice pronalaska štampe na kojoj se nalazi Obod (na desnoj obali Rijeke Crnojevića) u kojem se nalazila prva štamparija na teritoriji Jugoslavije 1493. godine, skoro iste godine kada je

|| Mi. DER NEDERLANDSE HLETTERKIJMDE /1766—1566 ta

svet saznao za Kolumbovo otkriće Amerike. Mnoge zemlje su izdale marke u spomen svojih prvih štampara (SSSR Fedotov 1933, Bugarska Karastojanov 1940, Belgija Planten 1942. i 1944. i dr.), pa bi bilo dobro da i naša pošta posveti jednu marku našem prvom štamparu Makariju.

Na markama su obeleženi i značajni pronalasci i njihovi tvorci koji su unapredili štamparstvo. Tako je SR Nemačka 1968. godine izdala marku na kojoj se nalazi prva štamparska mašina koju je 150 godina ranije konstruisao Fridrih Kenig, a 1954. godine izdala je marku sa likom Otmara Mergentalera sa slovoslagaćom mašinom tipa linotip, koju je on konstruisao. Zanimljivo je da ova oba Nemca nisu mogla da ostvare svoje epohalne pronalaske u svojoj zemlji, već je

2