Filatelista

padnoindijsku Federaciju. Kad su ostrva 27. II 1967. god. dobila unutrašnju samoupravu, stanovnici Angilje su se pobunili tražeći odcepljenje. Velika Britanija nije priznala to jednostrano proglašenje nezavisnosti koje je usledilo februara 1969. god. i sledećeg meseca šalje vojni ekspedicioni korpus koji zaposeda os trvo, ali po statutu od 4. VITI i971. god., Angilja kao autonomna oblast ostaje u sastavu Vel. Britanije.

1951. god. ostrva prelaze sa monetarnog sistema Vel. Britanije na istočnokaripski dolar = 1/2 US-dolara, a Angilja uvodi 1969. god. svoj novac: angilja-dolar istog pariteta.

Ova oblast je zbog čestih promena u upravnom i poštanskom sistemu filatelistički vrlo interesantna. Do 1861. god. za Nevis i 1870. za Sem-Kristofer, korišćene su marke Vel. Britanije koje su poništavane žigom 4 AO9 odn. A12. Između 1862 — 1890 god. za Nevis su se koristile posebne marke (ukupno izdato 29 kom.), a isto tako i za SenKristofer između 1870 — 1890. (23 kom.). Zatim se počinju koristiti marke izdavane za celu oerupu ostrvA zavetrme (Leeward) i koristile su se sve do 1. VII 1956. god. (ukupno izdato 133 marke). Međutim su 1903. god. za ostrva Sen-Kits i Nevis počele da se koriste pored ovih i posebne marke. Do 1952. god. ih je izdato 121 kemad. Tada sc pripaia i Angilia, pa se marke madalie izdaju sa trojnim nazivom »St. Kitts-Nevis-Anguilla« (Yv. br. 121 nadalje). Ove marke se izdaju sve do danas bez obzira na to što se, kako je gore romenuto, Anvilia izdvoiila ioš 1967. god.

= 1 од tada koristi sopstvene marke. Svoje odcepljenje je Angilja septembra 1967. god. manifestovala i na taj način što je na postojeće male rezerve kursirajućih maraka (Serija St. Kitts-Nevis-Anguilla, Yv. br. 159—174) stavljen pretisak »Independent Amguilla« (»Nezavisna Am'ilja«). Ove marke međutim misu zbog vrlo malog broja bile u javnoj prodaji, ali su lepljene i žigosane na pismima predatim па poštama. Ove marke (ukupno 100 kompletnih seriia) misu unete na pr. u Iverov katalog, ali se nalaze u Mihelu sa vrlo visokom kotizacijom. Prva normalna mova redovna serija dzašla je 27. XI 1967. god. Marke do 1971. god. ne pokazuju postojanje bilo kakve veze sa Vel. Britanijom., a od tada nose мобасаjeni simbol E П Е. Anveilja ne izdaje mnogo maraka. ali su nominale prilično visoke: 1974.god.ukupno 15.—, a 1975. god. ukupno 28.— AngS.

Dalje na jugu takođe u grupi Malih Antila nalazi se i poslednje ostrvo koje ulazi u okvire našeg izbora: MONT7SERAT (Montserrat). Otkrio ga je Kolumbo 1493. god. a 1783. god. iz španske i povremeno francuske prevlasti prelazi u britanski posed. Između 1958 — 1960. god. bio je kao i cela grupa ostrva zavetrine (Leeward) kojoj, pripada, u okviru Zapadnoindijske Federacije. Posle toga dobija samoupravu sa britanskim guvernerom.

Ostrvo ima površinu od 101 km? i oko 13000 stanovnika, ugl. afričkog porekla kao i na svim okolnim ostrvima. Na ostrvu su se prvo koristile marke Vel. Britanije ili Antigve (od 1862. god.), a od 1876. god. i sopstvene marke. U prvo vreme samo redovne serije odn. njihove dopune, a od 1932. god. i prigodne marke. Prva prigodna serija izlazi povodom 300 godina koloni-

= | zacije ostrva (Yv. br. 77 — 86). Zatim kao i svuda počinju da MONTSERRAFT preovlađuju prigodne serije. Do dobijanja samouprave (1960. god.) tj}. za 82 god., izdato je 152 marke, a od tada do kraja 1975. god., za narednih 15 godina, izdato je još 177 maraka i 8 blokova što ne bi bilo preterano ali nominale su ponekad vrlo visoke; do 10 IsKS.

| = e | Ромуаш закирјасе тагака

SAD iz Фидозјау је да пи зе јауе wu cilju osmivamja sekcije sakupljača oviln тагака, гагтепе тагака, катаћода časopisa,„ iskustva i sličmo«.

| LJUBOMIR MILOJEVIĆ, 11300 SMEDEREVO | | Zavod za socijalno osiguranje, Trg Republike 6.