Filatelista

U NEKOLIKO REDOVA ... Vojislav Begović ZLATNA FAZA ILI ZLATNI MANIR ?

Kreatori naših poštanskih maraka, u svojim rešenjima neretko koriste zlatnu boju. Sigurno je da ona u izvesnom smislu doprinosi lepoti maraka ali, s druge strane, nosi određene probleme na koje su nam mnogi filatelisti skrenuli

ažnju. 5 а i oznake vrednosti, elementi koji se obično rade »u zlatu«, teže se uočavaju kod višebojne štampe sa zlatom (otset ili heliogravure) a uz to neraVnomeran nanos zlatne boje ili razmazan, nejasan ili okrnjen tisak štete opštem utisku o datom primerku. Za ilustraciju, navodimo Katalog broj 1489, kod koga su na pojedinim primercima cifre u napisu »1975« nejasno otisnute u zlatu, ili OVOSOdišnje izdanje »Radost Evrope«, kod kojega smo videli više tabaka sa razmazanom zlatnom bojom. . | ji

Ovakvih primera ima i kod drugih izdanja sa zlatom »pa ih možemo Prihvatiti samo kao manu.

DVE NOVE DOPLATNE MARKE

U Nedelji borbe protiv tuberkuloze, od 23. IX do 30. IX, u obaveznoj upotrebi, bila je doplatna marka u vrednosti od 1,00 dinara. Grafička obrada marke je delo A. Daskalovića a štampanje je izvršeno u tehnici višebojnog ofseta u tabacima od 50 komada. Druga je doplatna marka u korist jugoslovenskog olimpijskog komiteta koja je bila u upotrebi od 12. X do 18. X. Doplatna vrednost ove marke je 0,30 dinara, štampanje je izvršeno u fehnici višebojnog ofseta u štampariji »WEB — DVD« u Lajpcigu, u tabacima od 50 komada.

OSVRT — FILATELISTIČKA TURA PO EVROPI

Sa priličnim zakašnjenjem dospeo je do nas zanimljiv filatelistički vodič kroz 34 evropske zemlje dodajući ovome i pet međunarodnih organizacija u Evropi koje izdaju poštanske marke.

Autori ove knjige upoznaju čitaoca sa poštanskim sistemima u zemljama današnje Evrope, izdavačima poštanskih maraka i vrednosnica, poštanskim muzejima i bibliotekama, filatelističkim organizacijama, tržištem i publikacıjama. Na kraju, deo prostora zauzima spisak osnovnih filatelističkih pojmova koji je ovde dat u više-jezičkoj varijanti. Naša zemlja, predstavljena je na četiri stranice teksto sa jednom fotografijom. Najpre je dat kratak istorijski razvoj пазесг роštanskog sistema i nekoliko podataka o izdavaču poštanskih maraka (Biro) a zatim sledi niz zanimljivih informacija koje svakako mogu pomoći svakome ko se nađe u našoj zemlji i zaželi da zadovolji svoj filatelistički prohtev. Pored PTT muzeja u Beogradu, navode se još muzeji u Zagrebu i Titogradu a zatim i Pomorski muzej u Dubrovniku, pri Jugoslovensko] Akademiji nauka i umetnosti, kao institucije sa odgovarajućim bibliotekama i zbirkama. Dalje, nalazimo podatak da u Jugoslaviji ima preko 12000 filatelista u filatelističkim društvima i procena da ih je još oko 50000 van filatelističke organizacije. Među jugoslovenskim filatelistima postoji široka razmena i mogućnost kupovine i prodaje kako domaćih tako i inostranih filatelističkih vrednosti. Od filatelističkih publikacija spominju se: Katalog Biroa, Borek (za Jugoslaviju — zapad. nem. izdavač), Mihel i Cumštajn sa obradom maraka jugoslovenskih zemalja, a kao periodične publikacije časopisi Filatelija i Filatelista.

Naslov originala je Stamp collector's guide to Europe, autori su Jon L. Allen i Paul H .Silverstone. Izdavač je Arco Publishing Co. Inc. Njujork.

TRAŽE SE »T TURISTIČKI MOTIVI«

| __Interesovanje za marke Redovnog Izdanja s motivima turističkih mesta ne jenjava. O tome najbolje svedoči tražnja (na filatelističkim sastamcima, i lista otkupa Biroa) koja je u stalnom porastu ı uglavnom premašuje ponudu. Do kompletne serije 1 po najosnovnijoj podeli teže se dolazi a cene su najmanje dvostruke u odnosu na Katalog Biroa. Oni filatelisti koji idu i dalje i tragaju za

17