Filatelista

Najvažniji, najveći i sa najvećim prometom bio je zemunski kontumac.

Na osnovu ovih podataka, a prema navedenim izvorima o formiranju kontumaca i rastela imamo pregled rada svih sanitarnih ustanova.

Popis ovih sanitarnih ustanova olakšava istraživanje sanitarnih oznaka, žto je predstavlja najteže područje zbog evidencije koje su ustanove raspolagale ovim oznakama.

SANITARNI POSTUPAK SA POŠTOM

Veće sanitarno telo formirano u Beču koje je kasnije dobilo naziv »Consilium sani-

a ON je za sto godina (1580— 1680) 14 uredaba i propisa o načinu borbe protiv uge. [13].

Po pravilima za čišćenje pisma u kontumacima od 1713. godine bilo je naročitih lica za čišćenje »pošto spoljno čišćenje, umakanja pisama u sirće nije potpuno dovoljno, jer kad se izvuku ipak se u njima može zadržati stara zaraza, pa je potrebno da se pisma otvore i drže iznad dobro zagrejanog sirćeta, pa tako očiste sirćetnom parom, a onda opet zatvore«. (14).

Kasnije za izdržavanje karantina lica i robe postupalo se po »Contumaz und respective reinigungsordnung-u« iz 1731. godine, koji je preštampan 1738. u Beču, a 1740. u Sibinju (Hermannstadt) u Erdelju. (15)

Štampan je kao uputstvo u Beču, a sadrži 10 tačaka sa zaključkom.

Na osnovu ovoga uputstva pisma se moraju propustiti pre otvaranja kroz jako vrući rastvor sirćeta, da bi se posle na pari ovoga rastvora dezinfikovala, a zatim ponovo zatvorila.

Prema zdravstvenom zakonu M. Terezije iz 1770. godine određuju se mere za zaštitu od epidemija i dezinfikuje pošta. (16)

Prema ovom Normativu, koji je dosta opširan i sadrži preko 100 strana, a po paragrafu 11, II instrukcije, pisma bez obzira na koga glase treba da se dezinfikuju dimljenjem u kontumacu kad nema opasnosti od zaraza. Kod sumnjivih slučajeva sledi povećano vreme dezinfekcije. Ovakva pisma treba propustiti kroz topao rastvor sirćeta, a u slučajevima da ista ne sadrže uzročnike zaraza treba ih privremeno izvaditi i sa ostalim pošiljkama podvrći dezinfekciji.

Posle terezijanskog normativa novi važan zakonski akt bio je Pest-Polizei Ordnung iz 1837. godine. (17)

Ovaj raspis, u vidu posebnog štampanja, sadrži 126 paragrafa, na 67 strana velikog formata i sa dodatkom od 17 paragrafa na četiri strane.

Prema 42. paragrafu potreban je sanduk za dimljenje i komora sa dimnjakom za dezinfekciju pisma.

Prema 45. paragrafu gde komora za dezinfekciju pisama nije spojena sa komorom za razgovor i pregled najpodesnije je spojiti sa komorom za dimljenje.

Novi sanitarni postupak radi čišćenja brodova, osoba, robe, stvari, pisama i životinja donet je 1852. godine. (18)

Postupak ima osam poglavlja i dosta je opširan. Ovde ću izneti samo onaj deo koji se odnosi na postupak sa pismonosnim pošiljkama.

Četvrto poglavlje u odseku F odnosi se na čišćenje pisma.

Prema opštem propisu dezinfekcija pisma vrši se izloživši pisma toploti i kađenju proizvedenom iz jedne smeše koja se sastoji iz jedne četvrtine istucanog sumpora, jedne četvrtine istucane šalitre i dve četvrtine pšeničnih mekinja. Da bi toplota i para mogle delovati na sve strane, pisma se imaju isprobadati ili sasvim otvoriti pošto se spolja dezinfikuju.

A. U slučaju kad nema zaraze

Pisma koja nisu preko pola palca debela ne ireba otvarati, nego prokaditi pošto se samo isprobodu.

Takva su pisma sledeća:

1. Službena pisma i omoti upućeni c. k. vlasti.

2. Privatna pisma i omoti određeni za carevinu.

3. Službena pisma i omoti organa inostranih vlada koji se nalaze u Turskoj.

4. Pisma i omoti upućeni strankama u inostranstvu.

Sva pisma i omoti pod 1, 2, 3 i 4, ako su preko pola cola debeli imaju se otvoriti.

B. U slučaju sumnje na zarazu i pri zarazi

Pri sumnji na zarazu i pri zarazi imaju se sva pisma otvoriti i zavoji izuzimajući:

(i Službena pisma i zavoje, koje с. k. vlasti upućuju na druge vlasti carevine.

; 2 Službena pisma i zavoje organa inostranih vlada koji se nalaze u Turskoj. Takva pisma ı zavoji imaju se samo probosti i prokaditi. Ovo važi samo za pisma i omote koji nisu deblji od pola palca i ne sadrže zarazne predmete.

Službena pisma upućena veličanstvu ili na c. k. Minist i i j | 5 | „ik. arstvo inostranih dela imaju se uvek i bez obzira na njihovu veličinu samo spolja prokaditi, zatim i ме n ; oslati Mini spoljnih poslova da se očiste iznutra. ђ il за а

12