Filatelista

Батаљон Ш немачког пука са све четири чете у Параћину,

П заробљенички бугарски пук са штабом у Скопљу,

ТУ заробљенички бугарски пук са штабом у Битољу,

М заробљенички аустријски пук са штабом у Јагодини.

На предлог команданта заробљеничке команде 10: У 1919. године било је

наређено да се заробљеници после закљученог примирја упућују:

а. Бугари — бугарским заробљеничким четама у Печују, Земуну или Ријеци.

6. Немци — Ш немачком заробљеничком пуку у Београду или чети у Дубровнику – Котору.

в. Аустријанци и Мађари – У заробљеничком пуку аустријском у Смедереву (32).

ПРЕПИСКА И ЖИГОВИ

Аутор није имао прилике да региструје преписку заробљеника из балканских ратова. Међутим то не искључује могућност да су заробљеници непријатељске војске користили право према одредбама Хашке конвенције. Тек формирањем Заробљеничке команде у Нишу јула 1914. године и донетим правилником исте године била је омогућена преписка заробљеника, која се цензурисала у команди. За ту сврху набављени су жигови.

Ради преписке коришћене су (88):

Српске дописне карте са ликом Краља Петра од 5 пара

Карта са два лица, адресна страна црвена, друга беле боје, штампана у Државној штампарији 1. 1Х 1915. године;

Слика 1.

ЗАРОБЉЕНИЧКА КОМАНДА

No

Слика 2.

>

e

465

У ЗАРОБЉЕНИЧКОЈ КОМАНДИ

ДРЕГЛЕДАНО

24

Заробљеничке дописне карте Првеног крста, штампане у Женеви, наручене 23. ХИ 1917. године.

Употребљавани су следећи жигови:

1. Заробљеничких команди, текст у два реда, са простором за евиденцију, величине 40/38 мм (слика 1),

2. Цензурни

а. Равни, са текстом у два реда „У заробљеничкој команди/прегледано", са грбом изнад натписа, у црној боји, величине 62/40 мм (слика 2),

6. Кружни, са текстом „Заробљеничка команда /прегледано/ Официрско одељење", у црној боји, величине 41 мм (слика 8),

8. Цензорски парафи.

4. Осим тога, ређе се могу наћи и жигови Главне војне цензуре са натписом „Прегледала главна војна цензура", двокружни, црвене или црне боје, величине 32 мм.

Слика 8.