Filatelista

(грађа) папира се често разазнаје посматрањем лица марке лупом, насупрот извору јаке светлости. У неким случајевима структура папира оцртава се и на његовој површини и може се уочити без помоћи лупе. Ово је посебно изражено код вредности од 40, 60, 120, 170 и 200 динара.

Шематизовани изглед структура приказан је на слици 1.

Косо мрежаста структура је у свим случајевима јасна и карактеристична је, као и пругаста, за марке штампане у периоду до 21. јула 1988. године. Ово није правило јер се код вредности од 220 динара, која је пуштена у промет нешто касније може наћи, као редак, и мрежасти или пругасти папир. Ово истовремено значи да су марке издања од 21. јула 1988. године на папиру хомогене грађе поновљено штампање тих марака (вредности од 20, 30, 50 и 200 динара, а могуће и 60 динара мада је код те вредности хомогени папир веома редак). Вредности од 20, 30, 40, 50 и 200 динара у мешовитом зупчању, срећу се искључиво у најранијем периоду издавања марака „Поштански саобраћај" и налазе се само на папиру изражене (мрежасте, пругасте) структуре. Пругаста структура се карактерише узаним светлим (прозирним) пругама које нису увек континуиране али су јасно уочљиве. Управно на њих јављају се кратке прозирне пруге које у неким случајевима стварају утисак једне густе правоугаоне или квадратичне мрежасте грађе која није потпуно јасна на целој површини марке.

Значајно је, да папир пругасте грађе гледан са полеђине скоро увек показује мрежасту структуру, док је код марака мрежасте структуре са лица пругаста грађа на полеђини доста тешко видљива.

Хомогена (неизражена) структура подразумева хомогеност грађе папира, тј. у папиру се при посматрању насупрот извору светлости запажа једнообразност папирне масе.

П ОСОБЕНОСТИ ГУМИРАЊА

За све вредности карактеристично је гумирање сувом (тропском) гумом чија је основна видљива особеност да нема сјаја (мат изглед). Само код вредности од 100 динара, део тиража који се односи на треће (последње) штампање, среће се сјајна бела гума и то је једина марка „Поштанског саобраћаја" са сјајном гумом. Код свих вредности тип наноса је гладак. Нису познате знатније разлике у боји гуме који би могле бити предмет систематизације.

Ш ОСОБЕНОСТИ ЗУПЧАЊА

Све марке издате у 1986. години, осим вредности од 100 динара зупчане су у две величине: 13 1/4 и 12 1/213 1/4, односно 13 1/4 : 12 1/2. Зупчање вредности од 100 динара је 13 3/4. Код касније издатих марака зупчање је 18 1/4, a „мешовито" зупчање изостаје. Зупчање 12 1/2 појавило се први пут код вредности од 5.000 динара (20. јануар 1989) и све вредности „малог формата" издате касније срећу се у зупчању 13 1/4 и 12 1/2. Зупчање 12 1/2 се појављује и код доштампавања раније издатих вредности (200 динара, 500 динара – бр. 2168 и 1.000 динара). Марке „великог" формата су у свим случајевима зупчане 13 1/4.

ТУ ОСОБЕНОСТИ БОЈЕ

Поновљена штампања и неравномерности у наношењу боје током штампање великог тиража ових марака довели су до уочљивих разлика у основној боји марака, које дозвољавају различито дефинисање према каталогу боја или уочљиве разлике у пуноћи исте боје (светла, тамна, бледа). Дефинисање боје вршено је према Михеловом каталогу боја (Мпсће! Еагђеп ћгег, 33 АџПаре). Неке боје није било могуће дефинисати због ограничених могућности каталога боја па су изведене на основу засићења одређеном бојом.

Веће тешкоће у дефинисању боје јављају се код двобојних и вишебојних