Filatelista

Димитрије Павловић, дипл. инж. арх. Београд

НОВИТЕТИ ИЗ СТАРЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ТИПИЧНА ГРЕШКА У РАМУ МАРКЕ ИЗДАТЕ ПОВОДОМ ПРВОГ ПОКРАЈИНСКОГ СОКОЛКОГ СЛЕТА У ЉУБЉАНИ 1993. ГОДИНЕ

У филателији се током година, као и у животу. доста тога променило. Прве марке су имале: тематску слику, око ње декоративан рам и најзад бео (ређе црни) оквир. Око 30-тих година овога века полако се губи рам, затим се код неких блокова перфорира слика и добија марка без оквира, а данас ваша пошта може путовати и без марке - франкирана апаратом за ту сврху.

Но, обратимо пажњу на рам. Централно место на марки у главном је припадало суверену који је био „урамљен" у некој геоматријској фигури. Рам није смео ликовно и по боји да конкурише главној теми, али се користио и у „пропагандне" сврхе. Тако су неке државе палмовом гранчицом означавале мирољубивост, друге су разним плодовима истицале изобиље, стубовима су указивале на постојаност, раскошним украсима на богатство, а орнаментиком да имају неговану народну уметност. Већ на првој марки, „црном пенију", налазимо део рама - бочне плетенице које неодољиво асоцирају на конопац - симбол једрењака. На маркама „прве Југославије" пада у очи орнаментика са мотивима народних шара које се углавном виђају на ћилимима. То је било нешто чиме смо могли да се подичимо. Богате, неразрушене земље имале су у значајним зградама резбарену столарију, огледала, витраже, скупу таписерију, позлаћене гипсарске радове па су делове тог богатства приказивали и на својим маркама. У то време, у нашој земљи када су се за неку свечаност украшивали: балкони, сале, трибине, почасне ложе или говорни-

це - стављали су се ћилими. Сетимо се да је и на оба заседања АВНОЈ-а ентеријер био нападно декорисан ћилимима.

Уметничке рукотворине наших народа, после Другог светског рата преко фирме „Народна радиност", дуго су биле много тражене и добро продаване. Зар златиборске плетиље и данас у доба санкција не извозе своје рукотворине у земље које имају дизајнерске факултете7

Није искључено да је орнаментика са наших марака некима дала идеју, да много касније, издају марке са темом ћилими! Успех марака са елементима народних шара, које су издаване у првобитној Југославији, није случајан. Треба имати у виду да је приликом сваког конкурса за нове марке, тадашње Југословенско министарство пошта стављало одређене услове а уз то давало цртеже и фотографије шара са народним мотивима. Исто тако, гаранцију за квалитет одабраног решења, чинио је жири састављен од стручњака као:

- за сликарство Урош Предић, акад. сликар

- за орнаментику Бранко Таназовић, универз. професор

- за архитектуру Петар Поповић, нач. мин. грађевина

- за филателију Евжен Дероко, нач. мин. саобраћаја

- за пошту Сава Мијалковић, нач. мин. пошта

Код већих и важнијих издања рађени су есеји или фазне пробе делова марака који су у специјализованим каталозима регистровани и обрађени.