Filatelista

ФИЛАТЕЛИСТИЧКА РУБРИКА „ПОЛИТИКЕ" ПРЕ 20 ГОДИНА

Две врсте квалитета

У збирку се стављају само филателистички исправне марке. То значи, марка мора бити очувана о сваког физичког и хемијског оштећења слике, папира, перфорације и гумирања.

Слика и папир марке може се оштетити огреботином, прободом, преломом, зарезом и слично. Приликом неопрезног раздвајања марака једне од друге, прихватања и слагања у класере (макар и с пинцетом) лако се могу оштетити зупци: преломима и скраћењима, или се појединачно могу откинути. Гумирање се може оштетити држањем марака у променљивим климатским условима (влажан - сув ваздух и топлота - хладноћа). затим прихватањем влажним прстима и небрижним чувањем марака у неприкладном _ простору. Сва ma оштећења су елементи за процену филателистичког квалитета марака.

Наравно, не мери се истим аршином квалитет марака новијих издања, рецимо, за издања последњих петнаест година, са претходним издањима истог временског периода. То се нарочито односи на гумирање (лепило) марака. На гумираној површини новијих издања, данас се не толерише ни отисак прста, док приговор такве врсте за марке старијих издања не може бити умесан.

Што се иде даље у прошлост, мора бити све блажи критериј, јер зуб времена чини своје, поготово на тако осетљивој материји као што је минијатурни гумирани папир. Има гумирања на којима се током времена покажу боре и бразготине услед сушења, а других опет, на којима се од утицаја влаге мења боја или показују жуте флеке.

Непоништене (као и жигосане) марке, филателисти су у временском раздобљу између два светска рата,

углавном слагали у албуме посебним лепљивим папирићима - „фалцом", који се једним делом залепи за гумирани део марке, а другим делом за албумски лист. Стога се фалцоване, непоништене марке из тог периода, не могу сматрати оштећеним, али се зато марке без фалца из тог времена цене као натпросечне, односно квалитетније у том погледу.

Ако се иде још даље у прошлост, на класичне марке (углавном из периода до првог светског рата), као што су наше марке Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, онда се могу толерисати за збирку и марке с мањим оштећењима слике, зупчања и папира. Зато се класичне, нарочито вредније марке, категоришу у слабе, добре, првокласне и луксузне комаде. Када се говори о каталошким ценама марака, мисли се увек на добре комаде.

Док се критериј филателистичког квалитета марке већ одавно искристалисало и заокружило у неписана правила, дотле питање квалитета израде збуњује већину скупљача. То питање не би се не постављало (као што се не поставља, рецимо, за таксене марке) да развој филателије није добио данашње размере. Филателија је онај фактор који тананим захтевима за техничким квалитетом марке приморава издавача и штампарије на стално усавршавање штампања, зупчења и гумирања марака.

Купцу марака у филателистичке сврхе познато је, да је новац дат за марке, скоро и поклоњен поштанској организацији, јер за купљене марке пошта није извршила никакву услугу. Зашто се онда од издавача не би захтевало, да поштанској марки, специјализованим технолошким процесом, не дода још један атрибут производног облика приме-