Filatelista

хелера. За разлику од готово свих извора, који као први дан издања марке од ! хелера паводе 1. јануар 1900. године, осталих хелерских вредности до 30 хелера и вредности од 50 хелера 1. април, те осталих вредности октобар 1900. године и фебруар 1901. године, ПРИРУЧНИК ХФС наводи да је први дан издања марака од !. до 30 хелера 1. април 1900. године.

Питање је доста занимљиво јер се логично може претпоставити да се управо марка од ! хелера морала појавити већ првог дана увођења нове валуте и поштанске тарифе, које су реформе дуго припремане.

Такође, марке претходног - ПРВОГ издања остале су још неко време у течају бар до априла, када су издате готово све нове хелерске вредности.

Истовремено, потребе франкирања захтевале су да се уз, од раније присутне марке КРОЈЦЕРСКОГ ТИПА употреби и МАРКА ОД 1 ХЕЛЕРА, када год је порто износио НЕПАРАН број. Дакле, са увођењем нове валуте и поштанске тарифе морала се појавити нова марка бар од 1 хелера. Ауторима - приређивачима ПРИРУЧНИКА ХФС то је свакако морало бити познато. Такође, мало је вероватно да доста ретки али ипак познати поштански објекти - карте или препоручена писма мешане франкатуре са марком од 1 хелера из периода јануар - март 1900. године, нису у време обраде Приручника били познати. Шта више, Приручник ХФС као доказ својој тврдњи наводи другачије случајеве где је у периоду јануар - март 1900. године на пошиљке у недостатку нове франкатуре од ! хелера уз марке КРОЈЦЕРСКОГ издања, разлика поштарине паплаћивана у готовом. Наплата је потврђивана посебним жигом „Гћ ВАЕ", додатним жигом „ЕКАМСО“" и потписом чиновника.

У вези са изложеним очигледно је да се 1. јануар 1900. године као први дан издања марке од 1 хелера правилно третира. То наравно не умањује значај сачуваних филателистичких објеката, који указују на доплату поштарине у готовом у случајевима оних пошта које нису благовремено добиле нову марку.

Марке хелерског издања штампане су иначе у арцима од 2 продајна арка од 10х10 комада. Крунске вредности у једном арку од 1) џ 10 комада.

Када су у питању врсте и особине папира, па у вези са тим редослед издања по

врстама папира и зупчања, сви специјалистички каталози и приручници наводе типове и то; - танак папир

- обичан папир

- ребраст папир

- картон папир

- фини танак папир са мрежастом структуром тзв. „5ТЕМРЕГ“ папир, на

коме су штампана издања таксених марака Аустрије.

Основне врсте зупчања су: ЛЗ 10 1/2 и 12 1/2. Постоје, такође, мешовита