Filatelista

КАКВЕ ИМАМО МАРКЕ:

Доносимо скраћени чланак из првог броја часописа "Орјент журнал" из 1927. године о теми која је вечно актуелна међу филателистима. (Ово је вероватно први филателистички чланак написан ћирилицом у једном стручном часопису.

На жалост није потписан.

Која је права сврха поштанске марке2 Она је потврда поште да смо уплатили одговарајућу таксу за поштанску отпрему наших писмених и замотаних пошиљака. Обзиром на своју сврху не би требала марка да буде не знам како лепо и украсно израђена. Ипак су разлози сигурности од фалсификата присиљавали поштанске управе да од почетка посвете нарочиту пажњу изради својих марака. Нарочито хартија, боје и сама израда цртежа морали су бити такви да онемогуће фалсификовање. А кад се већ почело израђивати марке уметнички пи технички савршеније од других разних признаница, оне су по својој задаћи природно постале и средство рекламе и репрезентације уметничког и техничког нивоа своје земље. Корак даље и марка постаје и средство за пропаганду и упознавање народа, њиховог живота и рада, хисторије, природних красота и слично.

Да видимо како се односила према поштанским маркама наша млада држава. Она је настала концем 1918., а до јануара 1921. оне нема јединствено издање марака за целу државну територију. Док су друге ново-постале државе и мање и неугледније од наше већ одавно имале своје марке - ми смо се пред Европом репрезентирали више или мање неуспелим провизоријама, раздељеним по покрајнама. Крива је била томе наша до зла бога немарна и неспретна администрација, која без обзира на друге штетне последице није могла да просуди, колико ће и тако мала ствар, као што је поштанска марка бити зао пример за наше државно и народно јединство и консолидацију пред иноземцима, који ће на писмима из сваке покрајне наше државе видети друге марке.

1. децембра 1918. настала је и правно нова држава Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у коју су се утопиле Краљевина Србија, Црна Гора и југословенски делови бивше Аустро-Угарске монархије. Па ипак се на територији бивше Краљевине Србије и Црне Горе користе све до јануара 1921. марке са натписом "Краљевина Србија", у Хрватској мађарске марке са претиском "Хрватска СХС", затим марке са натписом "Државна пошта Хрватска" и коначно марке са натписом "Држава СХС" у ћирилици и латиници, У Босни бивше босанске марке са претиском "Држава СХС - Босна и

· Херцеговина" у ћирилици и латиници. Словенија и Далмација као и Војводина користе, уз пепретискане залихе аустријских и мађарских марака, љубљанска издања са натписом "Држава СХС", хрватске и босанске провизорије итд. Замислите сада у том хаосу једног европског политичара, који је у години 1919. примио из Београда писмо са марком Краљевине Србије, из Војводине писмо са мађарском марком а из Далмације са аустријском - какав је тај појам могао имати о конгломерату државно“ правних и политичких прилика у нас.

Године 1921. добивамо коначно прво заједничко издање марака, које је штампано у Њујорку Kon American Bank Note Co. y бакротиску (Југомарка бр. !-14 пр. уред.). Колико је оно одстранило досадашњи хаос, није никакво задовољило у сваком другом погледу. Мимоишло се нашу уметност и није се дала прилика нашим уметницима, да пред целим светом покажу на марки њено стање. Мимоишла се наша графичка предузећа, дало се паре туђинцима у џеп. Пропустила се прилика да се са цртежима марака врши пропаганда и упознавање наших крајева и народа.

Ипак се преко те грешке прешло у очекивању да ће се код следећег издања све поправити. Кад су под крај 1923. изашле залихе америчког издања требало је мислити