Filatelista

филателистима у Европи. Добар део писама из тог периода Црне Горе слат је од стране Бикела.

Ова издања Црне Горе занимљива су и са другог становишта. Можемо сматрати да су то нека од првих пригодних издања марака у свету.

Али, вратимо се Бикелу. И следећа два издања (кат. број 46-51 и 52-59) вршена су под његовим надзором. Као и претходна и ова издања обилују многобројним грешкама. Видевши колику зараду може остварити продајом својих марака у свету, поштанска управа Црне Горе се одриче услуга Бикела и сама почиње да дистрибуира марке. Бикел није пуно очајавао због тога. Убрзо је нашао нови извор богаћења. За то му је послужило убиство краља Александра Обреновића и краљице Драге, које се догодило 29. маја 1903. године. Марке са ликом краља Александра већ су биле одштампане у Паризу и стигле у Београд када се догодило убиство (кат. број 82-91). Марка најмање номинале, од 1 паре, појавила се у малом тиражу. Изгледа да су многи табаци ове марке коришћени за пробне отиске, те су упропашћени приликом прештампавања.

Убрзо, Бикел се нашао у Београду и урадио оно што је сан сваког трговца марака - купио је на пошти скоро цели преостали тираж марака од ! паре. Мада за то не постоје докази, лако се може претпоставити да је, уместо трчања од једне до друге поште, користећи везе и мито добио целокупну преосталу количину из депоа. (С обзиром на номиналу то га није скупо коштало. Количину од 40.000 комада марака платио је негде око 80 тадашњих долара. Свега неколико дана касније ове маркс је продавао по 75 центи. Ове цене не представљају тачан однос тадашњег курса динара и долара, већ пре приказују брзу зараду. Ту се најбоље види да сва шпекулативна издања настају ради брзе и лаке зараде. Напоменимо да је ова марка ретка на писмима.

Оваква шпекулације је донела додатни проблем српској пошти па је она морала да изда нову марку са номиналом од 1 паре. После свега шест дана пошта је морала и ову марку да повуче из продаје.

Из овог примера се види да шпекулације појединаца могу да нанесу главобоље поштанској управи.

Хесеове шпекулацији

| Име Хесеа, што се тиче издања на територији садашње Југославије, везано је само за две серије аустроугарске окупације Србије (кат. број 1-21 и 22-42). Ове серије постоје и незупчане и нису се могле наћи на поштанском шалтеру, што је искључива "заслуга" овог трговца. Међутим, Хесеа морамо споменути и уз друго филателистичко подручје. Његове шпекулације на маркама Босне и Херцеговине, у периоду од 1910. до 1918. године, која су иначе и код нас популарне, далеко превазиле оно што је радио Ото Бикел.

Хесе је био директор штампарије марака у Бечу. Већи део "специјалитета и грешака" на маркама Босне и Херцеговине из тог периода рађене су по налогу. а могло би се рећи и под "надзором" Хесеа, и наравно, као такве нису се могле наћи на пошти. То се, уосталом, може прочитати у "Каталогу поштанских марака југословенских земаља" из 1991. године у којем се више пута наводи Хесеово име.