Filatelista

Са разгледница не треба скидати марке, јер боје са ње се још лакше растварају у води. Ако неко жели да сачува разгледницу, а да са ње одлепи марку. треба само марку и врло узан оквир око ње да натопи са малом количином воде, тако да вода покрије целу марку. Тако натопљену марку треба држати извесно време под водом, па пинцетом покушавати, с времена на време. одлепљивати марку, све док се сасвим лако не одлепи. Чим се марка скине. треба одмах покупити воду са разгледнице, уклонити евентуалне трагове лепка и осушити је чистим упијајућим папиром.

Макон што су марке одвојене од папира њих треба положити лицем окренуним на доле, на сув, упијајући папир. Приликом сушења марака поједине од њих могу да се искриве. Тада осушене марке треба поређати на бео папир. одозго их покрити такође белим папиром и на крају ставити испод нског тешког предмета као што је дебља књига. После неколико дана марке ће бити потпуно исправљене. Са осушеним и исправљеним маркама можемо руковати као што је то описано у трећој фази.

Пети корак: одређивање квалитета (очуваности) марака

Приликом разврставања марака може се уочити да постоји извесна разлика у њиховој очуваности - квалитету. Док нека марка изгледа као да је управо изашла из штампарије, друга може бити на разне начине оштећена. На марци може да се види линија или траг који је настао услед пресавијања марке. Таква марка је безвредна и не преставља објекат сакупљања филателисте. Њу треба издвојити и најбоље што се са њом може урадити то је поклонити је неком дечаку пли девојчици, који ће моћи са њом слободно руковати и из ње нешто сазнати. На марци може да фали зуб (зубац - како га филателисти још зовуј. И таква једна марка не преставља објекат сакупљања, а камоли случајеви где је марка исцепана. На марци не смеју да постоје никакви трагови који не потичу од штампе. као што је најчешће траг од оловке.

Уколико је марка стајала у влажној средини на њој се могу уочити смеђе мрље, које настају услед хемијског процеса на самом папиру. Овакве марке са називају "марке са рђом" јер донекле потсећају на оксидационе процесе. који се јављају _ на гвожђу. Овакве марке треба обавезно бацити, јер се "рђа" може

· пренети и на суседне марке.

Шести корак: стављање марака у класер (албум за филателистичке марке)

Јасно је да марке не можемо стално држати у ковертама. Права авантура почиње тек са стављањем марака у класер. У класер се стављају само марке које нису оштећене (видети предходни део). Као што се на почетку марке разврставају по земљи или мотиву, по истом принципу се стављају и марке у класер. При овоме морају да се издвоје још и поништене и непоништене марке. Обично, због своје веће вредности прво се ставе непоништене. па онда поништенс марке.

Након ових корака почетника чека друга фаза, када он постаје прави филателиста. Мако су марке сложене у класеру, на основу географске пили тематске поделе, јасно је да марке морају бити сређене по датумима издања и по серијама као и по врсти.