Filatelista

15

година, углавом од 1990. до 1995. године. Већина изложених објеката овде претстављају тзв. хромалински отисци, који су у данашњој технологији штампања вишебојних марака једни од кључних међуфаза у преношењу цртежа уметника на дефинитивну плочујваљак за штампање, а претставља у ствари колор-снимке на фотографској хартији. На хромалинском отиску аутор као одговорно лице ручно уноси упутства за све дефинитивне корекције које још треба извршити, на пример измену нијансе боје, померање и промене натписа, усаглашавање положаја више марака у табаку итд, и коначно својим потписом и печатом фирме одобрава штампање. Било је импозантно видети педесетак таквих отисака, што појединачних

марака, што табачића, од франко марака фонтана из инфлационог периода преко флора и фауна до марака посвећених култури или спорту (прославе годишњица спортских клубова), са својеручним потписима садашњих уметника и љубичастим званичним жигом Југомарке.

Александар Крстић нас је својим излошком делимично увео у технологију штампања данашњих југословенских франко и пригодних марака показујући једну категорију материјала која иначе никад не излази из штампарских кућа. Оригиналне прве цртеже уметника за израду појединих марака имали смо прилике да видимо на ранијим изложбама, а сада је преостало да видимо још и дефинитивне клишеје и плоче за штампање па да слика буде потпуна. На великим изложбама у свету цео пут израде марке од цртежа, есеја и проба преко клишеја и штамперских плоча увек и само у вантакмичарској класи приказују штампарије марака појединих држава, из пропагандних разлога и у едукативне сврхе.

На свечаности додела награда за такмичарску класу видело се да жири изложбе овај материјал није могао да цени стандардним мерилима ФИП-е, јер очигледно излази из оквира нормалног сакупљања марака. Мислим да проблем нису толико претстављале незупчане (уместо зупчаних) марака, јер незупчане марке отступају само по једној карактеристици од нормалних, већ објекти који се у свету по правилу архивирају, или се, као макулатура и међупроизвод, по нашим законским прописима уништавају. Неприкладне су биле и усмене примедбе неких посетиоца да у излошку има фалсификата. Излагач је познавалац овога подручја, атестатор за исправност марака овог подручја именован од стране Савеза филателиста Југославије. Велика већина приказаних објеката несумљиво изворно води порекло из Завода за израду новчаница, Сошгуојзјег-а и других реномираних кућа и сви су

оригинални, једино су описи објеката у појединим случајевима импровизовани и недовољни.

+ Сви каталошки бројеви су по каталогу "Југомарке" из 1991. године