Filatelista

54 ĐORĐE RADIČEPFIĆ

Na osnovu čitljivih ı obradjenih rukopisnih cifarskih oznaka o plaćenoj poštarini od strane pošiljaoca na poledjini pisma, može se zaključiti da su ona mahom prve ili druge težinske grupe, za koje je poštarina od Carigrada do Kostajnice bila 6 odnosno 12 para. Manji broj pisama je veće težine od 2 grama sa plaćenom poštarinom od 25 para.

Jednu od važnih karakteristika francuske levantske pošte iz tog doba čine trenzitne oznake na pismima. Tako se recimo može potvrditi da sva pisma koja idu prema Francuskoj preko Milana obavezno dobijaju na poledjini ili s lica tranzitni žig MILANO/L.T. u crvenoj boji. Ta karakteristika važi ı za pisma upućena iz Sarajeva za Lion. Dva od četiri pisama koja postoje ı koje sam video imaju ovu tranzitnu oznaku.

Na jednom broju pisama pojavljuje se na prednjoj strani u crvenoj boji francuski tekst TURQUIE (Turska) za koji se pretpostavlja da Je stavljen pri napuštanju turske teritorije tj. pre ili posle poštanske dezinfekcije u Kostajnici. Neki autori smatraju da je ovaj žig stavljen u Ljubljani. Pokušaj da se na osnovu ostalih karakteristika na sačuvanim pismima ovaj žig temeljnije razjasni nije jednostavan. Citirani De Canke verovatno to određuje tvrdeći da Je žig stavljen samo u prvo vreme (do jula 1812. godine) kada još nisu upotrebljeni poštanski žigovi Carigrada, Sarajeva, Smirne u polasku. To se na primeru pisama iz Sarajeva može potvrditi jer pouzdano znam da nemaju tu oznaku.

Interesantno je da pri razmatranju tranzitnih oznaka na pismima koja pripadaju ovoj temi, italijanski autor ne navodi niti obradjuje pisma koja su u tranzitu dobijala u Kostajnici žig "KOSTANIZA/ILLYRIE". Poznata su najmanje dva takva pisma, jedno sa aukcije CORINPHILA iz oktobra 2000. (Lot. 4135) ı drugo prikazano u PRIRUČNIKU BOSNA I HERCEGOVINA dr. O.Pongratz-a. Oba su upućena na poznatu adresu u Firenci ı imaju tranzitni žig Milana. Mislim da se radi o posebnom podtipu Levantske pošte. Žig Kostajnice poprilično odgovara žigu Skadra.

Teritorije Otomanskog carstva stalno su bile pod sumnjom zbog kuge koja je u nekim krajevima bila endemična bolest. Do polovine XVIII veka Austrija je uspostavila sanitarni kordon na granici prema Turskoj sa obavezom dezinfekcije robe i pisma odnosno karantinom za ljude i životinje. Francuska je preduzela sve mere predostrožnosti i rigoroznu sanitarnu kontrolu u Kostajnici koja Je predvidjala dezinfekciju pisama koja su poslata iz Levanta.

Na osnovu izgleda sačuvanih pisama može se zaključiti da je primenjivano nekoliko postupaka dezinfekcije. Jedan broj pisama dezinfikovan je postupkom dimljenja (fumigacija) bez ili u kombinaciji sa potapanjem u sirćetnu kiselinu. Sreću se i pisma sa više perforacija, zatim sa prorezima na dva, tri ili četiri mesta po vertikali, kao ı sa zasečenim uglovima. Tom poslednjem tipu dezinfekcije pripadaju recimo pisma poslata ız Sarajeva.