Filatelista

10 maraka za stalnu upotrebu pa se opet 1905. godine pojavljuje jubilarna serija od 10 vrednosti, 1907. godine od 13 vrednosti, 1910. godine od 12 vrednosti i 1913. godine od 13 vrednosti (Serije izdate 1902, 1907. i 1910. godine bile su neophodne zbog promena nacionalne valute (prim. J.V.). Marke su žigosane u tabacima i prodavane ispod nominalne vrednosti. U toku i posle Prvog svetskog rata crnogorska vlada u izbeglištvu je pokušavala, da preko maraka dodje do finansijskih sredstava ( preko izdanja u Bordou i Gaeti).

U početnoj fazi ovog razvoja Bikelu je bilo lako da ubedi poštu da su potrebne i porto marke (2). Godine 1894 pojavila se prva serija od osam porto maraka u tri različita zupčanja o kojima Flek (3) navodi: »da bi poštanska potreba za pojavljivanje ovih maraka teško mogla da se opravda stvarnim potrebama. Originalno upotrebljene i na pismu, ove marke su izuzetno retke i zaslužuju ljubiteljske cene.« Zbog toga se sakupljač veoma obraduje ako pronađe pismo sa porto markom, makar ona bila adresovana i na Bikela. Ali vratimo se u 1893. godinu.

6. Jubilarne marke iz 1893. godine

Najvažnije nastojanje Bikela sastojalo se u tome da crnogorsku poštansku upravu, slično kao i u San Marinu, navede da izda marke sa pretiskom u ograničenom tiražu, koje bi bile sasvim kratko vreme u upotrebi. Dobrodošao povod za ovakvu nameru bila je okolnost da je 1493. godine u Crnoj Gori štampana prva ćiriličnim slovima izdata, knjiga Balkana pa je bilo vrlo poželjno da se proslavi 400-ta godišnjica. Oto Bikel je podneo odgovarajuće predloge. Ovde treba istaći da je pojava ove štampane knjige značajan dogadjaj u kulturi na koji Crnogorci sa pravom mogu da budu ponosni.

Godine 1893., 15 avgusta, IIlustrierte Briefmarken Zeitung, VI godište broj 16, str. 189, objavljuje: “Prema informaciji koju smo dobili, Crna Gora je izdala jubilarne marke i to za proslavu 400 godišnjice postojanja štamparije u Crnoj Gori. Ove marke su navodno bile u upotrebi od 25. do 29. jula, a mi pretpostavljamo da je celokupni tiraž dospeo u ruke jednog špekulanta iz redova lepšeg pola. Treba da je izdato po 5000 maraka u sedam raznih vrednosti. Po 2000 poštanskih karata u četiri različite vrste i po 1000 koverata u tri različite vrste. Bliže o izgledu ovih maraka nam do danas nije poznato.«

Tek u drugom sledećem broju od 15. septembra 1893. godine časopis obaveštava: "Imali smo priliku da vidimo jubilarne marke pomenute u broju 16. Radi se o redovnim markama koje su pretisnute crnim pretiskom u ruskoj azbuci.“ Interesantno je da se u prvim izveštajima u filatelističkoj štampi govori samo o crnom pretisku. Tako Der Philatelist piše 15. septembra 1893: “Sve kursirajuće poštanske vrednosti pretisnute su crnim pretiskom.« Da li sada i od Ota Bikela potiče podsticaj za crveni pretisak kod vrednosti od 10, 15 i 25 novčića i na kraju i kod vrednosti od 7 novčića, koja se označava kao neizdata ili su sami, poslovima vični, Crnogorci po sopstvenoj inicijativi proširili seriju, danas više ne može da se utvrdi. Gospodja B. Berger reagovala je demonstrativno na vest u IIllustrierte Briefmarken Zeitung. Ona piše 4. septembra 1893. godine izdavaču Ernstu Heitmanu u Lajpcig.(4): „Vrlo