Filatelista

55

PAPIR, OSNOVNI ELEMENT POŠTANSKE MARKE

Prim.dr Aleksandar Brusin

re više hiljada godina papirus je upotre-

bljavan za zapisivanje i prenošenje poruka. Naime, listovi barske biljke koja raste u dolini Nila, posle primitivne tehnološke obrade, korišceni su za zapisivanje i crtanje najvažnijih dogadjaja u Egipatskom carstvu. Prvi papir pojavio se u Kini i Japanu. Dobijen je obradom pleve i stabljika pirinča. Tajnu izrade papira čuvali su Arapi. Za sirovinu su koristili stare krpe iz radionica Bagdada. Preko Mavra izrada papira prenesena je u Evropu (Spaniju) – u X veku, a kasnije u Italiju, Francusku i druge zemlje. Potreba za papirom je stalno rasla, pogotovo sa pronalaskom štampe. Tragalo se za jevtinijom, kvalitetnijom i ftrajnijom sirovinom koja bi obezbedjivala jednostavno korišćenje izvesnog materijala za duži period. Osnovna sirovina koja je zadovoljavala postavljene zahteve nadjena je u drvenoj masi – celulozi. Prve marke izradjene su u nekim zemljama na papiru ručne izrade. Prva mašina za izradu papira pojavila se 1799. godine. Danas se masovno izradjuje papir industrijskim (mašinskim) putem. Za štampanje maraka koriste se različite vrste papira, od običnog do specijalnih. Koja će se vrsta papira upotrebiti, zavisi od namene i cilja koji će se postići u želji da se harmonično komponuju papir, boje i vrsta štampe, dajući lepu minijaturu. Ovo je vrlo važno - posebno pri emito-

vanju prigodnih maraka.

Opšti podaci i karakteristike papira

Da bi ispitali kvantitativna i kvalitativna svojstva svakog papira pa ı ovog o kome je reč, potrebno je osvrnuti se ukratko o tehničkim i tehnološkim podacima i postupcima dobijanja papira. U najvećem broju slučajeva, papir za izradu maraka je celuloznog porekla. Da bi dobio svoj izgled, boju, čvrstinu, strukturu, odnosno kvantitativna i kvalitativna svojstva, rastavljenim i razjedinjenim celuloznim vlaknima dodaju se razni aditivi i materijali za ispun: ilovača, kaolin, gips i druge materije i spojni materijali: razne smole, kalafonijum, stearini, voskovi, firnajs, tutkala, hemikalije (kiseline, baze, estri i drugo). Od spomenutih ı drugih materija zavisi tvrdoća papira pa razlikujemo: mekše, tvrdje, manje ili jače propustljive papire za boju i gumu.

Prirodno dobijen papir ima izrazito žut ton pa se mora beliti hemijskim oksidativnim sredstvima čime se postiže željena belina. Kako je grub i hrapav mora se glačati. Time se postiže intenzitet i stepen sjaja papira, a postupak pri tome satiniranje. Najčešće je jednostrano, s lica marke.

Papir za izradu maraka uglavnom je jednoslojan, obične punoće. Može biti: srednji (polutanak), tanak i tanji, debeo i deblji i karton papir koji je slojevit i može se listati. Debljina (punoća) papira meri se piknometrom, 1/1000 mm,* a u novi-

* Merenje punoće papira obavljeno je na čistim - neponištenim markama sa originalnom gumom, sa mikrometrom 'FEPO -CL 2". Prema veličinama koje smo dobili (izabrali smo srednje vrednosti) mereći na pet mernih tačaka kod svake marke, izvršili smo podelu papira prema dobijenim vrednostima: