Filatelista

iše od 400 stranica objavljenog teksta, preko dvadeset originalnih radova, desetak

stalnih i još toliko povremenih saradnika, ФИЛА ЈИ СА obeležili su časopis Filatelistau 2002. А АТА godini ЧАСОПИС САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ

Da li je naš časopis dospeo do svakog U OVOM BROJU filateliste, kao što nam je to bio cilj? Da li smo + DrJovan el,

ispunili očekivanja koja postoje kada se radi o jedinom stručnom časopisu ove viste u našoj zemlji? Odgovore na ova pitanja želimo da dobijemo od vas, poštovani čitaoče.

Trudili smo se da objavljujemo najvrednije priloge iz poštanske istorije i tradicije. Nismo propustili prikaze novih izdanja sa stručnim komentarima - dragocenim za sakupljače jugoslovenske moderne.

Prilozima iz različitih oblasti filatelističkog sakupljanja, dali smo mogućnost da svaki naš čitalac pronadje ono što ga interesuje. Neke poštansko-istorijske teme otvorili smo prvi puti najavili njihovo istraživanje. Takodje smo pokušali da prenesemo dah savremenog u filateliji - nova sakupljačka i izlagačka područja i odškrinemo vrata graničnih područja filatelije - mail art, na primer. I dok za ovaj deo posla možemo reći da je u usponu, onespokojava saznanje da je broj naših čitalaca i dalje simboličan. Ostaje nada da će naš izdavač naći rešenje, da preko mesta za prodaju dnevne štampe i na drugi način plasira dovoljan broj primeraka i pokrije troškove štampe. Ipak, ne možemo prećutati činjenicu da naši filatelisti nemaju razvijenu naviku da čitaju stručne časopise. U poslednje vreme pojavilo se nekoliko časopisa hobističkog profila, kao zamena za ozbiljnu filatelističku literaturu; uglavnom tipa dajdžesta, u kojima se telegrafski, prenose filatelističke vesti i privatne katalogizacije. Vek ovih izdanja se meri dužinom vremena koje je potrebno da se pročitaju. Da li nam ta potrošljivost nešto znači?

Znanje jeiu filateliji odlučujući faktor uspeha i zato stručna filatelistička glasila imaju nezamenjivu ulogu u njegovom širenju. Sasvim je sigurno da bez ozbiljne literature nema pristupa ni jednom filatelističkom području. Ukoliko bavljenje filatelijom ima komercijalne pobude i tu je potrebno znanje i referentna literatura. U vezi sa ovim pitanjima opredeljuje se najveći broj filatelista i tako uspostavlja vidljiva razlika izmedju filatelista koji ulažu u svoj razvoj i onih kojima su različite privatne katalogizacije (cenovnici) glavni, a često i jedini izvor filatelističkog znanja - rekao bih filatelističkih zabluda, dezorijentacije i neispunjenih očekivanja.

БЕОГРАД, ЛЕЦЕМБАР 2072.

Čitajte časopis koji vas filatelistički obrazuje. Urednik