Filatelista

2 Q?OmT-ŠjJJ,IJIJČJJJZZjq. e aaaČrćYČYČGQ<Q u__ _ _ _____LRLO__LL_LjLLLjLjLL_L_LjL_L___

(tradicionalna filatelija, poštanska istorija, poštanske celine...).Kao novu pojavu i pravo osveženje registrujemo tri nova izloška fiskalne filatelije - sva tri visoko ocenjena od strane žirija. U klasama tematske filatelije, maksimafilije, omladinske filatelije, literature i moderne filatelije gotovo da nije bilo nečega vrednog posebnog isticanja, pa se može reći, da stari debalansi medju klasama i dalje postoje. Ovo moramo shvatiti kao značajno ograničenje za eventualni reprezentativni nacionalni nastup. Ipak, da ne bude sve u okviru već vidjenog postarali su se izlagači u klasi izložaka na jednoj vitrini, koja je i kod nas prihvaćena kao izazov da se na malom izlagačkom prostoru (od svega 16 listova) veoma kondenzovano postavi zanimljiv filatelistički materijal.

Još jednom se pokazalo, da se zbog neprofitnog karaktera izložbi, sve teže dolazi do sredstava za organizaciju, pa se zbog toga mora stalno isticati njihov kulturni značaj kao tačka povezivanja sa onima koji daju novac (lokalne, gradske, republičke i ine institucije). Njihova pravila su veoma jasna: finansiraju se projekti, a ne institucije. U praksi i kreativan projekat ne mora obavezno dobiti podršku, koja će zavisiti od mnogo čega pa i od toga da li je izabrana galerija obuhvaćena programom finansiranja nadležne ustanove - na primer gradskog sekretarijata za kulturu!

U jednoj prilici objavili smo agendu u kojoj je navedena dinamika održavanja >, tri najznačajnije izložbe filatelije u našoj zemlji - koncipirane kao bijenala.

parne, a SRBIJAFILA svake neparne godine. Prošlo je od tada neko_ liko godina, a priredjivači regionalnihi lokalnih izložbijoš uvek nisu |, navikli da kada planiraju svoje izložbe uzmu u obzir termine tri ključne izložbe u našoj zemlji. Naime htelo se da organizatorisa većom sigurnošću mogu da planiraju neke zajedničke ), resurse (vitrine, na primer), a izlagačima da dovoljno vre_\ menaza njihove planove i strategije. Ali, pokazalo se da , nitonije dovoljno - ni organizatorima ni izlagačima, već \ se iznalaze ko je kakvi razlozi da se rečena dinamika | problematišeizsvih mogućih aspekata i zbog toga, po -| pravilu, redovno kasni sa početkom priprema. | Da je princip planiranja ključan za dobru organizaciju pokazuje iskustvo u radu na našim najvećim izložbama. Praktično sve ili gotovo sve značajnije galer| | | ije u Beogradu imaju najmanje godinu dana unapred dj |/ / poznat plan izložbi u svojim prostorima. Da li nas i ta M | činjenicatera na planiranje? Da ne govorimo o konkurisan/ || | /

ju za sredstva... Postoje budžeti koji se donose najman-

je godinu dana unapred, a za sredstva koja se obezbedju-

ju iz njih konkuriše se znatno ranije.| tako dalje. Na koja vra-

ta, onda, treba zakucati? Može li se uopšte nešto uraditi bez plana? Mislim da ne.

Urednik