Filatelista

2

poteškoćama. Ponekad to nije bilo moguće ostvariti ni jednom dnevno. Bilo je dana kada po tri ili četiri, a poneki put ı pet dana nismo dobijali hleb. I pored toga što je hleb bio pripremljen, nije mogao biti dostavljan kolima kroz 40-60 cm dubok mulj na visinu od 700- 1000 m. Kako je municija bila važnija od hleba, morala je da bude dostavljana prvo ona. U takvim uslovima pošta je bila luksuz. pa ni poštanska kočija nije stizala do nas.”

U ovakvoj situaciji nemačkim vojnim snagama nedostajalo je vojničkih karata i pisama. što ih je prinudilo na iznuđena rešenja. Nemački vojnici su za prepisku koristili sve do čega su mogli da dođu prilikom osvajanja srpske teritorije: službene srpske omote, čestitke 1 komercijalna pisma. a i srpske celine (uglavnom tipa "Kralj Petar sa kapom" ı "Kralj Petar na bojištu") i obrasce. Šta više u takvim uslovima korišćene su čak i turske celine, zaostale posle Balkanskih ratova u Srbiji, o čemu je H. Dietz takođe pisao (3), pa čak ı bugarske vojničke karte. U nekim slučajevima su srpske celine dobijale čak i zvanični formacijski žig određene nemačke ili austrougarske jedinice i deljene su vojnicima. O poreklu ovih karata mogu se naći podaci i iz drugih izvora. U izveštaju nemačkog ratnog dopisnika A. Koester-a , "Sa Bugarima - ratni izveštaji iz Srbije ı Makedonije" (Mit den Bulgaren - Kriegsberichte aus Serbien und Mazedonien)., (10) u odeljku koji se odnosi na Beograd ("Mrtvi Beograd") konstatuje se ı sledeće : "Preko dana su Beogradom lutali dečaci i devojčice koji su ukradene poštanske karte prodavali pod neshvatljivo jeftinim cenama".

Korišćenje srpskih celina ı obrazaca bilo je najintenzivnije u početnom periodu: oktobar 1915. - januar 1916. gvodine. Posle januara 1916. njihova upotreba kao vojničkih karata ı pisama je smanjena, delom zbog toga što je deo nemačkih trupa bio prebačen na druga bojišta, pa se srpske celine (retko) javljaju ı iz Bugarske i Rusije, a delom ı zbog toga što Je bilo dovoljno nemačkih vojničkih formulara na raspolaganju (3). Ipak, u periodu od dolaska nemačkih trupa na područje Srbije pa skoro do kraja rata mogu se naći žigovi nemačkih vojnih pošta na pošti ız Srbije, alı ne iz ranije navedenih razloga.

Već od februara-marta meseca 1916, žigovi nemačkih vojnih pošta ız Srbije nalaze se, na uobičajenim vojnim obrascima ("Feldpost" pismima i kartama) uglavnom na razglednicama izdavača srpskog ili okupatorskog porekla, pa se može pretpostaviti da su "suvenirskog" karaktera. Tim pre što su određene vojne jedinice bile slate u Srbiju na oporavak posle ratnih dejstava na Istočnom frontu.

Nadalje će biti prikazani neki od najkarakterističnijih primera perioda upotrebe srpskih (i ne samo srpskih) celina i obrazaca u ovim Iznuđenim uslovima samo od strane nemačkih trupa kada nije bilo nemačkih formulara za korespondenciju. Priloženi materijal će biti razmatran u funkciji vremena. Svi navedeni datumi biće dati paralelno prema julijanskom ı gregorijanskom kalendaru. Kao što je poznato, razlika između julijanskog kalendara, koji Je bio važeći u Srbiji, i gregorijanskog, koji je zapadna Evropa, pa time ı Nemačka, prihvatila i uvela, Je 13 dana.

Najraniji razmatrani objekt u ovom smislu predstavlja razglednica Beograda upućena iz Beograda za Štutgart, Nemačka 3/16 novembra 1915. godine (sl. 4). Pored rukom napisanog teksta "Feld-Post" (Vojnička pošta) na razglednici nema žiga vojne pošte, sem četvorougaonog formacijskog žiga "S.B./ GEM.BGT 110 /2 BAT'.