Filatelista

5.1.5 Sudije takođe ocenjuju da li je izloženi material važan za raspon eksponata. Sa retkim izuzecima, nežigosane marke i nekorišćene celine su nevažne, i njihovo uključivanje mora biti opravdano. Mape, proglasi, itd., koji se koriste jer su važni za razvoj i dokumentaciju, treba da budu ograničenog broja i sudije treba da u principu samo ocenjuju prikazani filatelistički materijal (SREV 3.1-3.2). Relevantnost, ravnoteža i značaj ne-filatelističkog materijala prikazanog u istorijskim, socijalnim i specijalni studijama eksponata biće ocenjena od strane žirija.

5.2 Filetelijsko ı slično znanje, lična studija i istraživanje

S.2.1 Ukupno 35 poena se može dobiti za filatelijsko i slično znanje, ličnu studiju i istraživanje.

5.2.2 Filatelisko i slično znanje je prikazano predmetima izabranim za prikazivanje i komentarima. Lična studija je prikazana odgovarajućom analizom objekata izabranih za prikazivanje. Za izloške gde očigledno postoji obimna mogućnost za istraživanje (prezentaciju novih činjenica u Vezi sa izabranom temom), može se dati veliki broj poena za ovo istaživanje. U slučajevima kada Je tema detaljno istražena, izložak koji prikazuje novo istraživanje treba posebno nagraditi. Studiju i pravu interpretaciju već dostupnog znanja takođe treba uzeti u obzir kod ovog kriterijuma.

5.2.3 Pravo ocenjivanje filatelijskog i sličnog znanja, lična studija i istraživanje se zasnivaju na bimom opisu svake filatelističke teme koja je prikazana. Žiri i izlagači bi trebalo da zapamte da data informacija (opis) ne treba da prevlada nad prikazanim filatelističkim materijalom. Dobrim planom (videti 4. na uvodnom listu) može se izbeći dugačak opis kasije. uz same objekte.

5.2.4 U vezi sa izlošcima koji imaju istorijske, socijalne i specijalne studije. istorijsko i opšte nefilatelijsko znanje će biti razmatrano prilikom pristupa svakom aspektu ovih kriterijuma.

5.3 Stanje i retkost

5.3.1 Ukupno 30 poena se može dobiti za kvalitet i retkost. Do 20 poena se dobija za retkost i značaj prikazanih predmeta i do 10 poena za kvalitet u kome se objekti nalaze.

5.3.2 Retkost Je u direktnoj vezi sa prikazanim filatelističkim objektima i relativnim nedostatkom materijala vezanog za temu i naročito sa filatelijskom retkošću (međutim. ne vrednošću). i važnošću izloška i njegove teme. Na primer poštanski žig nekog malog grada prikazan na jedinom poznatom primerku, ali standardnog tipa koji se koristio u celoj zemlji, može biti od manje važnosti od nekog specijalnog tipa korišćenog samo u tom gradu.

5.3.3 Kvalitet se može razlikovati kada su u pitanju objekti poštanske istorije. Sudije treba da imaJu u vidu kvalitet koji se može naći na filatelističkom tržištu. U suštini, objekti kao i poštanski žigovi koji su u dobrom kvalitetu, čisti, čitljivi, ali i dobrog sveopšteg izgleda treba da budu nagrađeni. dok slab kvalitet treba da bude kažnjen. Kada je to moguće, koverti i ostali objekti na kojima se nalaze poštanske marke treba da pokažu marke u dobrom kvalitetu. Na primer, ako je jedan objekat avionske katastrofe u lošem kvalitetu, poštanski žigovi treba da budu što jasniji.

5.4 Prezentacija

5.4.1 Za prezentaciju se može dobiti do 5 poena. Treba da dopunjuje obradu izloška generalnim planom i jasnoćom. Žiri treba da oceni trud uložen u prezentaciju sa tačke gledišta koja olakšava razumevanje izložka ı privlači pažnju žirija i posetilaca na izložbi.

5.4.2 Ilustracija relevantnih poštanskih žigova je neophodna samo kada originali nisu dovoljno Jasni posmatraču. Kada je poželjno da se ilustruje važan poštanski žig na poleđini koverte. ovakve žigove treba ili nacrtati ili ijustrovati pomoću reprodukcije, poput fotografije ili fotokopije, sve dok Je posmatračima Jasno da je u pitanju reprodukcija. Fotografije u boji ili reprodukcije treba da se razlikuju najmanje 25% po veličini od originala. Reprodukcija u pravoj veličini jednog žiga ili dela koverte Je dozvoljena. Sav material, bilo ne-poštanski ili ne-filatelistički treba da bude originalan (ne kopiran) ukoliko je to moguće.

6. Zaključak

6.1 Ovo uputstvo ne odgovara u dovoljnoj meri na svako pitanje izlagača ili člana žirija. Svaki eksponat bi trebalo ocenjivati imajući u vidu njegove specifičnosti.