Filatelista

Рузоппег ој шак [ебег5 шеге опе ој #ће трогванЕ зоиксез ој тјогтаноп јок #ће сћаће5 [1 шаг. ТА ша5 Еће геазоп #ћаЕ ће РОУ тац иа5 зибјесЕ Ео зЕтсЕ сепзогоћр. Тће АизЕгоНипдатап рпзопегз ој ша |п Зетбћа (тоге Тћап 50,000 (п 1915) изед а соттоп рабиау5 ој #ће соттезропаепсе - Тутошаћ Еле етбгап Кеа Сгоз5 апа #ће Ризопегз ој Ујаг Соттапа шћеге Ећеу иеге ехатитеа. Аз а пеићта! соиптту, Те Опеа 5Тате5 ој Атепса гергезет!ед Фће штегезћ5 ој Те Аизћго-Нипдатап топаксћу гп Зетгбга. Вог Еће штјогтаћоп ој Те Аизтто-Нипдатап ртзопегз ој иаг (п 5етбћа 05 сопзи!ате 1 МБ изеа Е#ће Зегбгап розћа! згапопетпе5з шић адашопацу ргштееа јехЕ оп Ећет. |п #15 рарег Ћијо ит пош ипкпошп РОЏ/ розтсага5 јог Дотезис розћа! зеплсез !п Зетбга аге зћошп апа дезстбеа.

НЕПОЗНАТЕ СРПСКЕ(2) ЗАРОБЉЕНИЧКЕ КАРТЕ Из 1915. ГОДИНЕ

пошти аустроугарских заробљеника у Србији током периода 1914-1915

већ је у више наврата писано (1, 2, 5)

Према Ђуковићу (4):

„заробљеничка писма су била један од извора важних обавештајних

података за супротну ратујућу страну па су над заробљеничком поштом

завеле строгу цензуру. Заробљеницима је саопштено да садржај њихових писама може бити само личне и породичне природе. Није било дозвољено писати о проблемима и догађајима изван тог оквира, нарочито не о проблемима војно-политичке природе. Долазећа и одлазећа пошта морала је проћи кроз војну цензуру, која је контролисала садржај писама. Сумњиву садржину текста је прецртавала тако да се није могла прочитати. Српска страна није овом проблему поклањала пажњу док није утврдила да заробљеници писма сумњивиг садржаја упућују преко конзулата САД у Нишу, који је штитио интересе аустроугарских грађана у Србији за време рата. Слање писама заробљеника илегалним каналима није било дозвољено ни Хашким конвенцијама. У заробљеничку преписку се убацивала и аустроугарска обавештајна служба."