Filatelista

Подсетимо се да је Врховна команда аустроугарске војске прогласила Војногенерални гувернман Србија 1. јануара 1916, док је формирање окупационе власти на територији целе Србије уследило у наредним месецима.

У пролеће 1916. године у састав Гувернмана укључени су окрузи Ужице, Чачак, Крушевац, Косовска Митровица, Нови Пазар и Пријепоље. Подела српске територије договорена је Софијским уговором из 1915, а прецизирана 1. априла 1916, споразумом о демаркационој линији између Аустроугарске и Бугарске. Елбасан, Ђаковица, Косовска Митровица, Александровац, Крушевац и десна обала Велике Мораве су остали на аустроугарској страни, а Призрен, Приштина, Прокупље и лева обала Велике Мораве на бугарској. Бугари су оформили две управне јединице: Војноинспекцијску област Морава, са седиштем у Нишу и Војноинспекцијску област Македонија, са седиштем у Скопљу.

Бугарски поштански систем уведен је на окупираној територији Србије у две војноинспекцијске области убрзо по запоседању ових области. У употребу су стављене бугарске поштанске вредноснице (марке, дописне карте, пакетске спроводнице, телеграфски бланкети и други материјал) и уведени месни поштански жигови на бугарском језику и поштанска цензура. Поштански систем на делу територије Србије под бугарском окупацијом Радовановић разматра са гледиштва коришћења поштанских жигова, поштанских објеката, поштанских марака и пута поштанских пошиљака. На тај начин даје путоказ за наставак истраживања и филателистичку основу за формирање изложака поштанске историје на ову тему.

ја

ни

„7“ Отегпозе Јигозјамје ! згбје | Ра . 12 гбик! Мигеја заугетепе ите( позни |

20. октобар 2017. МСУ поново ради. Изложба: Секвенце - Уметност Југославије и Србије из збирки Музеја савремене уметности, МСУБ