Filatelista

Затим 1879. године и састанак Суповачки измештен је у Балта Бериловац, место на путу Књажевац, Кална, до прелаза Св.Никола (нова граница са Кнежевином Бугарска), где је формиран „сасшанак балшабериловачки" 7.

Овим је санитарни кордон измештен на нову границу, проширен новим установама, све у циљу превентивне здравствене заштите Србије од потенцијалних епидемија са турске територије. Дужност Минисшарсшва унушарних дела (по Овлашћењу из чл. 1, од 16. маја 1861. године) јесте да у случају потребе активира примену санитарних прописа, у трајању и режиму који осигурава заштиту земље. Ово се односило и на поступање са поштом пристиглом из иностранства, дезинфекција писама је могла бити вршена само по налогу Минисшарсшва унушарних дела када су то здравствене прилике захтевале. Нема поузданих података када или у ком временском периоду је дошло до потребе за примену санитарних мера из чл. 64 Уредбе. Дезинфикована писма из овог периода су ретка, мали број је сачуван, познато је неколико: писмо из Турске (1865. године) са жигом караншина алексиначкот,.......... и најкасније познато писмо, послато из Кнежевине Бугарске (1885. године) са жигом џолу-караншина Суковског Моста.

Народна Скупштина Кнежевине Србије (22. фебруара 1882. године) доноси одлуку о уздизању књажевства у ранг Краљевине Србије “8. Што Ће поред осталог довести до законодавних усклађивања симбола државности, као што је Закон о трбу Краљевине Србије . У складу са тим извршена је замена печата државних установа, чиме су обухваћене и санитарне установе. Осим грба, на новим печатима прилагођен је и текст назива државе: „Кр. Сри. Полу-Караншин Суковског Мосша", „Краљ. Српџ. Мокроторски Караншин", „Краљ. Сри. Караншин Радујевац". Поред наведених, нови печати осталих карантина и састанака из периода Краљевине нису познати, што не значи да нису постојали и били у употреби. У прилог ове претпоставке, између осталог, иде сачуван запис министарства унутрашњих дела о набавци печата за: караншин мокроторски

2

(2) 79, састанак ржански 7, сасшанак балшабериловачки =, итд.

“Архив Србије, Рагистар МУД -С 1879, (О) бр. 4641, фасцикла ||, ред. 182

•83борник закона и уредби, књ. 57, стр. 54 Кнез Милан Обреновић МУ проглашен је за краља под именом Милан Први.

Зборник закона и уредби, књ. 37, стр. 152 зоДдрхив Србије, Регистар МУД-С 1886, (К) бр. 155, фасцикла МП, ред 68

"АС. Регистар МУД-С 1886, (О) бр. 158, фасцикла М!, ред. 85

АС. Регистар МУД-С 1886, (С) бр. 4351 фасцикла ХИ, ред. 1000