Filatelista

ах

Поштанске пошиљке из иностранства и убудуће ће бити третиране као потенцијални преносиоци заразних болести. Развојем железничке мреже у Србији и повезивањем са иностранством, створени су услови да се међународни поштански саобраћај обавља, осим граничним рекама, сада и железницом, што је омогућило контролу кретања поштанских пошиљака у ванредним приликама. До информације где се у иностранству појавила епидемија брзо и поуздно се долазило посредством телеграфске комуникације, после таквог сазнања Минисшарсшво унушрашњих дела било је дужно да на основу Расџиса, за случај појаве заразне болести донесе посебан акт и о томе „која се месша у иносшрансшву смашрају зараженим“ објави службено саопштење у Српским Новинама. Улазак путника, робе и поште сувоземним путем у Србију, у оваквим приликама био је дозвољен само железничком пругом. Мерама из Расписа предвиђена је привремена забрана увоза и провоза кроз Србију робе и ствари из зараженог подручја (места), чиме је био обухваћен и поштански саобраћај. С обзиром да се укидањем санитарног кордона престало са праксом дезинфекције (кађења) писама, поменути Распис предвиђа привремену забрану пропуштања у земљу поштанских пошиљака из зараженог места, „Из месша заражених људском кутом забрањује се за Србију увоз и ировоз следећих сшвари: поглавље (А), тачка (г) пошшанских иошиљака звани со5 - розбаих" 75. Контролу спровођења привремене мере забране увоза обављале су царинарнице на пограничним железничким станицама и речним пристаништима.

ЈИ раб) је

(5 4

Карантинска станица у Рашкој, 1860. године. (зидана зграда у другом плану)

звСанитетски зборник, књ. 3, свеска 1, стр. 212