Filatelista

(0) ПРИЛИКЕ КОЈЕ СУ ДОВЕЛЕ ДО ФОРМИРАЊА САНИТАРНОГ КОРДОНА У ЕВРОПИ

астанку санитарног кордона, као превентивној медицинској мери да би се становништво на одређеној територији заштитило од преноса заразних болести, претходила је вишевековна немоћ у проналажењу адекватне заштите. Иако се о пореклу и узроцима настанка заразних болести мало знало, ипак су многе болести биле добро познате и пре него су откривени прави узрочници заразе. Добро се знало за кугу (у Србији „чума"), колеру, велике богиње, идр, да су лако преносиве болести са високом стопом смртности. Пандемија куге која је у четрнаестом веку захватила тада познати свет, у Европи је однела 50% од укупног броја становника. Ова пандемија, у историји позната као Црна смрт или Бубонска куга, настала у Кини 1534. године, пренесена „путем свиле" до Блиског истока, пренела се у Европу (1347. године) преко Цариграда, Крима, Сицилије, и јужне Француске (Марсељ), да би се до 1351. године раширила целим европским континетом, што је довело до незапамћене демографске катастрофе, са последицама на друштвени и економски живот. Куга је захватила и Балкан у време Душанове Србије. За размере и учинак ове пандемије недостају тачни подаци. Познато је, да се цар Душан, са царицом Јеленом, сином Стефаном Урошем М и свитом склонио од куге на Свету Гору (крајем 1547. до средине 1548. године), тада територијални део Душановог Царства. Овај податак најбоље говори о томе да је у то време појединачно склањање пред пандемијом било једина поуздана заштита. Већина становништва по градовима, затим сељаци везани за земљиште, нису имали такву могућност заштите и самим тим били су изложени високом ризику заразе. После вишедеценијске борбе са епидемијом, дошло се до искуства да је болест преносива додиром са оболелим. Осим оболелог инфекцију преносе и њему припадајуће ствари, али за праве узроке настанка болести није се знало. Оновремена медицина није могла да понуди спасоносно решење. Дубровник, из практичних разлога као трговачки град, први у историји заштите од куге уводи превентивну изолацију за посаде бродова и путнике пристигле из „сумњивих" крајева. Велико вјеће Дубровачке Републике 1577. године доноси одлуку о изградњи лазарета (болница - посебно чуван објекат изван града) и одређује временску изолацију (карантин - 40 дана) за болесне и особе под сумњом да су болесне, у циљу заштите града од уношења болести из прекоморских земаља. Одлука јесте донела резултате, али је и успорила трговину. Међутим, у доброј мери је смањила неконтролисано ширење заразе на домаће становништво. Истим мерама заштите, нешто касније, прибегавају и остали европски градови на Медитерану, са намером да се спречи пренос пандемије бродским саобраћајем. Тако