Filatelista

„Сопћпз Абапа5" („Албанске границе") су прва областу којој је систем француских војних пошта отправљао и цивилну пошту, након што је запоседнута почетком 1918. Поштански саобраћај био је под управом територијалног војног заповедника, а марке су дистрибуиране за територије Подградеца, Клисте и Корице. Цивилна организација, која је посредно била под војним заповедником, функционисала је у свакој од ових области. Она је прикупљала пошту, предавала је француској цензури, а по извршеном прегледу формирала запечаћене писмоносне затворе које је прослеђивала француској пошти на отпрему.

Офанзива Источне армије (Агтее а'Опепћ) започела је 15. септембра 1918; Бугарски фронт је разбијен и примирје (прво у Првом светском рату) са Бугарском је убрзо склопљено 29. септембра. То је довело до сукцесивне предаје Отоманске империје (30. октобар), а потом и Аустроугарске (3. новембар).

Српске и француске трупе напредовале су веома брзо. Српске трупе ослобађају Србију (слика 2), док се француске позиционирају више на северу и окупирају значајна стратешка места попут Ријеке и Дубровника. the French troops are located more in the North and also occupy strategic places such as Fiume and Raguse (Dubrovnik). AecHo kpuno bpanuycke Источне армије, позиционирано на Дунаву, мења 28. октобра 1918. име у Дунавска армија (Агтед ди Danube – АО), која се састоји од три дивизије и има задатак да покрива Румунију и Украјину. Остатак Источне армије са три дивизије окупира Јужну Мађарску и спреман је да напредује према Будимпешти, по потреби и према Бечу. Марта 1919. тај део Источне преимменован је у Мађарску армију (Аттее де Нопдпе – АН). За ове три дивизије у чланку ће бити коришћена ознака„АН“ и у времену које је претходило званичној промени имена.

Линије снабдевања су веома развучене, а транспортна инфраструктура, већ ограничена и пре рата, је у лошем стању. Оријент експрес, главна комуникациона линија кроз Балкан, није у функцији јер прелазии преко територија Немачке и Аустрије, које су непријатељске земље. Осим тога, Источна армија пати од хроничног недостатка квалификкованог особља и средстава транспорта.

Извештај Тгезог ећ Розте5 у саставу АН даје преглед веома брзог развоја ситуације: од 1. новембра 1918. до 15. априла 1919. линије преноса поште мењале су се 11 пута, а саамо време преноса, које је иницијално било између 15 и 17 дана, сведено је на 4 дана. За детаље видети Анекс 1.

Поштанска служба АН и АР опслуживала је 6 дивизија. Почетком новембра 1918. пошта се транспортује преко Таранта, Солуна и Македоније. По дивизији је дневно обим поште био 2 тоне, односно 8 кубних метара. За српску армију је 15 поштанских врећа транспортовано истом линијом Солун – Ђевђелија – Велес, стим да је од Велеса пренос вардарском долином преузимала српска поштанска служба.

После 20. новембра 1918. трупе су толико напредовале да је пошта за АН могла да се транспортује преко базе у Ријеци (5естецг Розта! 520), и транзитних железничких станица у Новом саду (5ескешг Розта! 5202) и Земуну (бестецг Розта! 5200). Наређење мисије на слици 3 је из тог периода. Земун је крајња станица железзничког саобраћаја из Западне Европе, с обзиром да је мост на Сави код Београда био срушен. Телеграфска веа између Солуна и Београда успостављена је 22. новембра. Допрема поште до „дагез гедијаштсе5“ врши се