Filatelista

Ђорђе Радичевић

РОСИКА руско филателистичко друштво у Југославији између два светска рата

Тће Роззјса ("Россика") 15 а зосјећу Тоипдед Тог Еће зиду апа арргестаноп от ће рокаде затр5 апа розта АЕЕогу от РВиззја. Тће зостеђу ма Тоџипдеа т 1929 гл Уџдоз!амга. ТћЕ5 техЕ деа[5 млћ ће АЕбогу оће Пг5 1 уеаг5 ОГ аззосја оп мћШе Еће зосјеђу м/а5 орега!та оп Еће Тегл рогу от Уидоз!амја.

после толико деценија од оснивања руског филателистичког друштва у

Југославији између два светска рата, ова тема побуђује занимање културне,

посебно филателистичке јавности. Својевремено основано као матично руско филателистичко друштво за руску филателију, али ван територије матичне земље, оно кроз толике године и деценије и даље траје и издаје свој часопис Росика. Из текста В. Беговића у „Филателистичком гласнику" из 2013. године сазнајемо да је током ратних година 1941 – 1945. седиште Друштва морало бити измештено из Југославије, да је коју годину касније морало да престане са радом, да би убрзо затим у САД-у било основано ново филателистичко друштво са истим именом, циљевима и часописом.

У алманаху Европске филателистичке академије (АЕР) за 2018. годину ОПУС ХМ објављен је занимљив прилог двојице руских колега С. Ткаченка и А. Стригина на француском језику о пореклу руских филатлистичких клубова у иностранству под јединственим именом РОСИКА, а под насловом Црногорски корени клубова руске филателије у иностранству.

Сматрам да је у наслову прилога реч „црногорски" пренаглашена. Геополитичкој реалности би свакако више одговарало "југословенски корени..." Ното је само био повод да се о овој недовољно размотренојтеми још нешто каже, јер је то руско филателистичко друштво основано у Игалу, Бока Которска, било саставни део југословенског филателистичког простора између два светска рата и да је са својим члановима у Југославији и иностранству, имало значајан удео у југословенском филателистичком животу. Са својим часописом, који је редовно пратио и југословенске поштанске марке, додатно је промовисао Југославију, њену филателистичку организацију и филателију широм света. Коначно, без додатних информација о активности друштва и његових чланова у земљи у периоду до почетка Другог светског рата, не би био потпун приказ ове теме у историјском и филателистичком смислу.

Аутори написа у уводном делу текста указују да је у годинама после руске октобарске револуције и грађанског рата, који је иначе трајао све до 1923. године, више милиона официра и војника - учесника рата на страни контрареволуције, те аристократије и других противника новог комустичког режима, емигрилало у иностранство. Познато је да је уз неколико западних земаља, Југославија постала један од главних емиграционих ентара. Влада краља Александра је без ограничења прихватила руску емиграцију из арског времена и она је налазила своје уточиште претежно у источном делу државе, али и другде, Дубровнику, Загребу, Љубљани, Марибору... и другим местима.