Gajenje male dece

сл =

Занимљиви су податци Росинола о цркавању коња. у Француској каваљеријл. На 1000 коња цркава 180 —197: Кад су штале уредили тако да је сваки коњ имао довољно ваздуха, опда је па 1000 коња пркавало само 68 У варошима се квари ваздух због многих других услова: тако на пр. рђаво саграђени и нечисти проходи и канали којима тече варошка нечистота, кваре ваздух својим смрадом. Узане улице, високе куће сметају кретању ваздуха: ваздух се устоји, убајати. Улична прашина, дим из оџака мешају се са ваздухом и кваре га, Већ смо напоменулп да прашина, што се налази у ваздуху, улази у плућа, дражи органе за дисање, изазива запаљење плућа и најзад и саму јектику, која годишње сатире на пр. у Енглеској до 50000 људи, а у Француској п Немачкој још више „Ако представимо себи живот једног нараштаја као какав конац, опда осмина па и шестина. тога конца долази на јектику“ — вели Естерден. Да бисмо могли видети какву важну улогу игра прашина у плућпим болестима, треба само погледати на бројеве које наводе Бенаустин и Шатонев: од 1000 људи који су умрли од јектаке живили су.

У влажним местима 18.3% у местима испуњеним са минерал. праш. ВОВБОЈА у | са органском прашином ОТА у » са шкодљ. испар., димом, итд. 28:79 у » са животињском прашином 446

Ове су цифре бољи доказ од свију Фраза и размишљавања. Неки радници, на пр. камењари јако болују од јектике (до 40%,) и ретко који да преживи четрдесету годану. Исто тако радници који чисте памук илп лан, који глачају кристале, умиру у великом броју од плућних болести. Кад све то знамо, онда не треба да се чудимо што нам је јектика тако чест гост. -

Кад разгледамо податке Бенуастина де Шатонева видимо, да су најшкодљивије по здравље човеково живо-