Gajenje poljskih useva

Што је ораница дубља и што у себи више хранећи честпца пма, тим је за одрањивање на њој посејаног бнља способнија. На успјевање биља имају највише уплнва: топлота, тежина, укупни састав, влага, електрицитет и способност усжсавања кисика. Т о п л о т а. Обично поделење земље у претилу, топлу, ладну, ладовиту и мокро-ладну, неваља, јер свака биљка на свом месту добнја топлоте од извесног'простора земље. Највећма се снага топлоте разпростире у црницп; њој сљедују; песак, глина, смољњача, креч (вапно) и садра (гипс). Најбрже се излади црнпца. Уплив топлоте јако зависи од смесе и боје у земљи. Бела, и у опште отворене боје земља, мпого се спорије греје од црне и бојадисане. Влага ублажава топлопу у земљи, а гној ју повисује. Т е ж и н а. Тежина земље има зато уплива на успјевање на њој посејаног усева, што тежа земља већма жилпце бпљне претпскује, те им тако смета развијати се. Најтежи је песак, а најлакша црница (Humus). Глина је тим тежа, што више песка у себп има. Укупни састав. Од свију својстава земље, најважнији је уку пни састав, јер од њега зависи лакше или теже продирање биљних жилица у земљу> лакше или теже продирање ваздуха у њу. Назнвање земље, које се по лакшем пли тежем обрађивању назвало, ево ово је: 1. Тврда, чврста, кајшаста земља зове се она, која се ирп орању ил’ копању у светле, кајшасте бразде пл’ комађе одламља и за плуг ил’ мотику хвата; а прш суши се тако окоре, да се не може као што ваља издрЗобити. Она пма у себп оопчно, и иоиајвише 4 / s глине иV s песка; адаби ce ваљано обрађивати могла, мора се онда време уграбитп, кад она није ни сувише влажна, нп одвпше сува.

6