Gajenje poljskih useva

15

ТТТтп се пак дубљине оранице типе, то се има ово рећи: ораница треба да је што више могуће дубља и измрвљена, једно да кроз њу ваздух продирати може, а друго, да се и жилице извесног усева развити могу. Има биља н. пр. која и кроз камен са својим жилама продиру, као дрва, ал’ наши пољски усеви требају мекану и изтрошену ораницу. Захо треба да је за пољске усеве ораница тако дубоко изтрошена, колико се жилице тих усева, нри највећем свом развитку, у земљу пружају. Ва већи део наших пољсктпг усева, довољна би била дубљина од 6 — 7 палаца; ал’ има усева којп до 10 палаца своје жиле дубоко пружају, иак зато треба за те усеве тако дубоко и узорати, као н. пр. за репе. У сваком је слупају дубља ораница за сваки усев пробитапнија. Даље мора ораница и чиста од травуљина бити. До данас није ни једно средство осим плевлења помогло, да се на аивама кукољ, горушица, различије и паламида коначно изтребе, а на против чичак, апта и пиревина дају се већ лакше изкоренити дубљим орањем и одма затим дрљањем са добром дрљачом. На плодност оранице има јошт и положај велика уплива, на којој је н. пр. страни окренута. Југу окренута има највише и најјачег сунца, па због пречег и јачег огревања, напредније усеви расте, и под иначе једнаким околностима, сазревају много пре пдодови, а при тои су и много развијенији. Ал’ ако је јуту лака пескуља на прилику окренута, та ће од суше страдати. Северу окренута њива много се доцније огреје, много је дуже. снегом покривена, слабије се испарава и зато дуже влажна остане Овде живовање биља много мање траје: доцније се започне, а раније сврши. Усеви се не могу ваљано развити и страдају често од ладни ветрова и мразева. Такови су предјели бољи за ливаде, шуме и у опште за биље, које нашу летњу топлоту није без штете у стању одржати. Према истоку се њива јако испарава, слабо добива росе и најлакше се осуши. Почем на овакове њиве први јутрењи сунчани зраци падају, то ће ту прво и почети живовање биљака. Вато,