Gajenje poljskih useva

28

б. Дасчица. Дасчица је најважнији део на плугу. Она прими од раоника и цргала одрезану земљу на себе, пак је мање плн впже издробљену на десну страну превали. Од удесно намештене даснпце завнсн од иести тежи илл лакшп ход плуга. У осталои, на раввицп мора дасчица другнија бити, а на брду другнпја. На равнпцп мора дасница битп дужа, а на брду краћа, извијенија. На нашим је плуговима дасница од дрвета, а на гвозденим је од кована ил’ лпвена гвожђа. Дрвена неодговара цјели п неизвршава подпуно свој задатак. Извијена је дасчица млого боља од праве; п од дрвета се може извпјена даснпца направити. в. Димер. Цпмер је справа и део плуга, којим се плуг дубље или плиће удесити може. На обинним нашим плуговима је цимер између козлаца п а код гвоздени је сасвим острагу (види обе слике). г. Цртало. Његов је посао, да од неузоране земље један известан комад одсене, који ће после раоник на своја леђа примити, дасницп предати, која ће га, као што горе вндимо превалити. Дртало црта п правац плугу, „куд цртало тамо п плут“ вели наша пословпца. На нашим обичним плЈтовима заглављено је цртало са клиновпма, од којих се један зовв забражњак, с’ којнм се забражђује, а други одбражњак, с’ којим се одбражђује; код бољп плугова је пак углављено с’ гвозДенпм беочугом, п ово је, истина мало спорије, ал’ зато много боље и сталннје; јер кад се цртало са беочугом и савртима (шрофовима) једном стегне, онда се цртало не миче, ал’ са заглавцима (клпновнма) има тежак непрестано посла, час покуцкају један, час други заглавак, зато и јесте постала пословпца: „сикирицу у руку, пак онда у бразду.“ Право одрезана резница на црталу много је боља, од полумесечне, јер боље п спгурније радп; што је резница дужа, тим је такођер боље. Еод кратке резнице се плуг чешће загушује.