Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

38

вије у источноу Ср6и|ји налазе се на великом пространству стене: филитн, артилошисти, пешнари и конгломерати стварани у Једном релативно плитксмм мору које је допирало са севера из Карпатв. У другој половини карвонскв периоде у облаогима данашњих Карпата и Балкана настало <)е комешање и изднзање Земљине коре. Тада сзу се образовали ниски планински венци, претече данашњих планкна у тим облаотима. Тако, веК при крају карбона цела источна Срб Ија sила је копио на коме оу се ту и тамо зедржале простране Мloчваре и баруштине. На томв ког(ну рззвила се бујна вегетацијја, Воде из плзнинских области сносиле су битвне делове, стабла, гране и лишће, и тако се добио матер,цјзл за образовање отајева каменог упва код Кладурова, Мишље(.новаца, МустапиКа м Плажана на северу (и Сувсј и Старој Планини на југу Источне Србије. Нзжалост, оеи карбснски угљвни слојеви, ианХ> по квелитету равни шлеском и руроком каменом угљу (преко 7000 калорија) свСвим су мале дебљине исто као и сни у Велебиту, и Лици.

У исто враме, у вази са поменутим покретима Земл>инв мора кгаји су дали Херцински планимски венац, врше св у карбонско)] периоди и крупни пократи магматских маса, У то време образују се гранитски масиви у источној Србији, на Дунаву код Брњице, код Танде, између Вршке Чуке и Старе Плаlнинв, мзаиви омо Сурдулице и Босиљградв, на Пљачкввици у Макодонији, на Копаони«у, Јухору,, Борањ-и, Буlкуљи и другим местима. ■ Тада изб,ија велики габровски масив Дели Јована габровска маса, код Књао+севца, диоритски масив Руј планине као и диабази, диорити и кварц порфири на 'Многим друтјим местима. За карбонске творевине једним делом су везане и појаве гвоздених руда у Босни за крје је - подигнута наша главна индустрија -гвожђа.

У току пермске периоде у Динарским областима, стваране су дебеле (наслаге пешчара, конгломерата, махом стена образованих у плитмом мору слич«с<м