Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1
41
нзгомилања бакарних руда са њиховим пратиоцима, иначе су сасвим стерилни у сеом поглвду иако им двбљина у источној Србији премаша 1000 м.
Овим завршавамо преглвд старог палеозојског до* ба и-улазимо у средње мезозојско доба геолошких догађаја наше домовине које је много интересантније и кор!ианије у поглду рудоносности.
Нз првом месту у свом добу настаЈе надирање и удубљиввње Средоземног Океана у нашим областима. Род.опскд Маса сстаје и даље као средишни део копна и предваЈз териториЈу наше домовине на западни и иаточни део, коЈи се дснекле у геолошком саставу а и у ботатству у рудном блату разликују међу собом. У целини узето, западно море, које је у директноЈ вези се Средоземним Океаном, знатно ,Је дубље, источно пл-и+l6. Стене, које су се с Једне и с друге страце Родопског кош-в истсврвмено отварале, често се у мвогоме рвзликују у Динаридима од Рних у Карпатимз и Балкаиу, односно у областима источне Србије,
Тријаска периода, Још у почетку тријаоа почиње плављење не само оних области које су у перму билв покривене плитким морем, веК и оних коЈе су отрчале и вириле као сува земља.
У почетку тријаса за-падни део наше домовине покрива оразмерно плитко море, у коме се таложе шкриљци и пешчари (верфенски слоЈеви) у мањоЈ мери кречњаци и доломити. На извесним местима оеи слоЈеаи садрже кухинске соли и гипса, нзпр. у Камнишким Алпима, Караванкама, Лици, Велебиту, Далмацији, Херцеговини, северозападној, средњој и Јупоисточној Боснlи, а нарочито бопапе наслаге гипса налазе се у долини реке Радике код Дебра, преко 150 метра дебљине.
Све су сее масе натало(Жlенв у лагунама тријаског мора испаравањем морске воде и стварањвм крчцентрата како се то и дангс на појединим местима обавл>а. Слични слојеви, само без ооли и гипса, стварани су у исто доба у области Старв Планине. Доцније, у оредњем делу тријасз, још се више проlдубл=уЈе ово мора и