Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

44

У тому доњег и срвдњег тријаса у Дихнарским областима вршили оу се на више места подморски изливИ магме; образују се порфири, мелафори и дијабазlи, У везн са оеим изливима јављеју се рудна натомилања: у Далмlаци)ји код МишиЦа берита и цинабарита, а исто тако и баритоке жице каје носе руду живе и бакра (ореброносне), тетраедрите и цинабарите изме-ђу Фојнице и Крешееа у Босни. Ооим тога, у Херцегсвини и ЦрноЈ Гори између Јурских и триЈзских кречњака јав/ћЗју се, као секундарни производи распадањз негдашњв кречњачке површине, рудна Јнатомилања бокси-13 или рутдв алуминиума којо-м је нарочито наша држаае богата. НаЈважниЈе поЈаве Јесу руде гвожђа код ЧезљансвиФа, Вареша и Љубије у Босни, ко(Ј|в претстааљају Iнашв највеБе резерее гвозденв руде уопште.

Јурска п'ериода. У овој периоди у извесним областима претходно тријаско море постало је дубље, али се области западне СрбиЈе, Југоисточне Босне а у наЈвећем делу 1и МакедониЈе ослсбађају морз и повеКавзЈу мопно старе Родопске Масе. Стене стварзне у Јурском мору које 'Је пскривало и даље зепадне делове Динарских области, претстављене кречњацима, лапорцима, шкриљцима |и доломитима, изграЈууЈу Многе Динарске планине и садрже многобраЈне фаоилне оотгтке нарочито амо'ните. Такве оу планине Белебит, Динзра, Прењ, Дурмитор и друге. У овим областима у Јурским кречњацима ЈављаЈу се богата чагсмилања бокситз, како је ве!п напоменуто сморо једине руде алуминијума.

У источкој СрбгиЈи у дсњоЈ јури од Дунава па све до Старе Плаиине простирало се Јадно узано, дуго слн у исто време и плитко море. У њему су се поред пешчара и шкриљаца који садрже нарочиту фауну (Јнарочито је чувен Гребон код Доњвг Милановца на Дунаву; Јављају и слоЈвви камвног угл>а. БлагоцареЈш богатоЈ вегетациЈи ксуа .Је покривала оксшне планине, у овој периоди извршено Јв Гнаг olмила.ње биљног малеријала и образовани оу слрјевlИ каменог угља коЈи се са успехом