Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

55

аога доба увелико биле Iиздип-Јуте. Цела држава постаје копно, само у потолинама тоЈе су прилимом ових покрета биле сшуштене обрвзо>вала су се многобројиа Језера са слатком водсм скоро у свим краЈевима (наше домоеине. У њима св стварају слоЈеви лапсраца за печење цемента у Бесчину Поповцу, код СараЈева, затим песко-ви, п&шчзри, конгломерзти, а у највећем делу и слсЈеви угља.

Стварзње угљених олсџева на-ррчигго Је вршено уопштв узев у средњо-Ј Европи у карбснскјој периоди. Само местимично у мањем обиму налазимо угљене слоЈеве и у творевинама других периода. ОбЈашњење све пo|јаве везн(чо ;е за необично Јаке тес-стонске покрете каЈи су у карбонскоЈ периоди дали Херцински планински венац а у терциЈерноЈ Алписки планински венац. Теклонски покрети, кео што је ве-ћ поменуто, не само да су условили посте)чак сг/мих басенз у коЈим.а Т.е се у поднож(ју пл&нинских венаца зршити нагомlИлззања биљнсг материЈалз потребног за стварање утљених слојеаа, веТ, су услсвили и прилике потребне за развоЈ тако бујне вегвтаци.;е. Велика убирања повлачила су за ообом углавном влажну климу повољЈчу зз развиЈање бујие вегетациЈе. У саставу терцијарне флоре која Је дзла код нас материјал за стварање многобрс|Јних и моАних наслага угљених слоЈева преовлађују врств које данас успевдЈу у Аустралији, ИндФи и Африци.

Угл=еви постали у овим басенима у нзшоЈ земљи имају велико распрострањење у СрбФ,и и. мсгу се поделити на мрке и литните. Мрки угљези се ваде у рудницима: ресавским, Сењском, Десподовачком, Боговинсксм, Раксбарсксм, Алексиначком, Петровзчком, Ибарским, у Истри у Раши, у Словенији у Трбовљу, у Срему у-Врднику, у Боони у Зеничком, Какањском БановlиКима, Угљевику, Брези, у Креки, у Херцеповини у Мостару итд.

Литнити се ваде на мЈногим местима, Њихови слоЈеви иду често и на више десетина метара. Из СрбиЈе свмо споменути Косовске руднике, Колубарске,