Glas naroda

Број 21.

У НОВОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 12. СЕПТЕ1БРА 1871.

Година I.

ГЛАС НАРОДА. ЛИСТ ЗА НАРОрЕ СТВАРИ, ИРИВРЕДУ, ИОУКУ II ЗАБАВУ.

„Глас народа" жзлази сваке жедеље на табаку. — Цена му је на горшу 3 ф ., на нола годнне 1 ф . 50 новн., на четир месеца 1 ®ор. аустр. вред.

Допнсн се НЈИљу уредништву а нреташата и огласн адмнлистранији „Гласа народа" у Повн Сад. — Огдаси нанлаВују се: од редка оваких слова 6 нов. и 30 н. за жиг сваки пут.

СРПСНИ СВАТОВИ. Јесен је већ тј , свадбе су ту. Бачвани они су оврди. па сад немају друга посла него се журе да доведу нову младу, до кукуружње бербе и до ораља за зимње усеве, да има ко ратарима ручак носити. Сремац он мора мало дуже да чека. Бачван по вршидби позна је ли година за женидбу, а Сремац по берби, за то се и пева у Срему: о јесени грожђе бери, бери па се жени, дакле најпре грожђе бери па онда се жени. Али није далеко ни берба. Скорим Ке ударити и Оремци у прошњу, а Бачвани већ су пустили ћилим преко шарага, гвоздена кола намазана су, коњи нагојени, па само да свекар седне у закошар и запали лулу, а ђувегија да швићне камџијом. Кад се жениш све мора бити у реду. Ђувегија и свекар мора,ју имати плаветне хаљине а свекрва ћурак оперважен са астраганом или бар лисичином, а коњи нов серсам. И то мора бити при свакој женидби, био свекар газда или сирома. Ако немаш, ти се задужи, или ако и то не можеш, ти мораш узајмити. Као што се о попи не може мислити да је попа док не метне келепуш на главу, док не обуче амантију и узме штап у руке, тако и оно није ђувегија, који нема плаветна одела, а ако је свекар у кожуху или у кошуљи ма, ова сади била, може проћи десет села нигде неће девојке наћи, неће га нико ни у куку пустити од срамоте, да му таки сватови ћери долазе. Па није доста што си имао муке док си еаставио лепо одело и добре коње и кола, него ти поред тога треба још и провођаџија и то ако није лажа и добар лажа некаинеседа на твоја кола. Ко данас неће да лажс, тај се не ожени; данас неполази девојка за момка него за његово имање. Је си видила друго какви су му коњи и кола? то је прво чиме се хвали заручница својој други. Видила сам ала си ти срећна.

Па још нешто, додаке заручница: има сесију земље а здраво му је мало друштво у куки. Свекар и свекрва, па то су обоје стари већ су једном ногом у гробу (а да Ке бог па ће скоро и другом то од прилике мисли испрошеница даље.) Момка девојка није ни видила. Она је само утрчала у собу пољубила свекра и свекрву и оца и матер у руку па на поље истрчала, а и боље има ће и после доста времена гадити се на њега, јер је права наказа. И девојка је до душе могла мало млађа бити, али то је баш добро, то је јако чељаде, тако треба за газдачку куку вели свекар, па тиме и сам признаје, да није тражио девојку за момка него за нућу, као да ће кућа с њоме живити а не његов син. Колико би њих данас неожењених остало да оду па да кажу девојци: ја имам само то што видиш на мени, али сам као што видиш здрав и крепак, ја ћу радити, а ти ћеш ми помагати, па ће нам Бог дати — у Бога је богатство. Јо, ал ко би још данас радио, кад хоће газдом да се зове; ни једна девојка немисли да пеће у газдалук поћи, и која би била луда да се учи муци и раду, кад може и без тога удати се. Ако, дакле, ниси рад, да ти онда мећу венац на главу кад те у гробље понесу ати удри лажи. Да ти још боље верују нађи још једног или, без провођаџије и не мичи се никуд. Сад да пођемо даље. Млада је већ испрошена. Отац и мати рекли су: ако је девојкина воља. Девојка је одговорила: како моји старији кажу —и ракија је попијена, али док се печат неудари, док се, девојка- незапије ту треба погодба на чисто да се изНеде. Ако недаш тасту чизме, пуници кецељу, шогорима и шогорицама чизме и пунџуке и осталој новој родбини коме мараму коме ке-