Glas naroda
29
жеГш, да је најдепше само корисно радити а рад сам нека се после хвали! Како Ее ссоро да приспе доба коме се сваки жив радује, и како се тај користан и племенит посао наговешћених наших пријатеља најживље и најбујније тера у — пролеће. то неће згорег бити, да се упознамо бар са неким од тих добротвора, да им познамо начин живота, да оценимо радњу њиховуида им одамо заслужену пошту. У пролеће, кад све оживљује, и планина и долина, и после доцније кад се природа заодела најшаренијим рувом и напунила свежим опијајућим мирисом — у лето, ако се вијнемо кроз шуму, у којој се разлежу милокрвни звуци таненх птичијих грла, чућемо покрај тога још и једну чудновату песму, јер лини на звркање. Та чудна песмадолази од детлића, оних неуморних раденика у шуми, којисучитаоцима нашим бар из слика познати са свога чудноватог тела и ћуди. Да га посмотримо ближе. Тај делија, што тако да речемо раздешава дивно удешено певање шумских певача „по занату", има леиу као зелена свила сјајну одећу, на глави му је као крв црвена капица, а поштено његово име јесте: зелени детлић. Он је у нашим планиским шумама најобичнвји стални члан ведике детлићске породице. Еао сви деглићи тако и наш зелени пријан снада у коло оних птица, којз се зову пузавице, због тога што се ло највише на дрво пузају и пењу. Због тог начина живота обдарила је природа детлића са таким стројем тела, како би се најудесније могао кретати на оном земљишту — на дрвећу, без чега детлић не би био то што јесте. Е тако је природа удесила, дасу његова четир прста на нози му тако удешена, како би га ваљано послужила, кад се но дрвету пуза т. ј. два су му прста окренута на пред, а два друга опет назад. А и реп му није онакав, какав јеудругих птица; изгледа као клин, и пера у њему јака су и крута, још к томе има икљун јак, шиљаст, подебео, прави клин. Па ено га и сада вабо је сва четир нокта јако у дрвову кору, подбочио се својим крутим репом, а кљуном својим удара жестоко у грану пред собом, да иверје на далеко одлеће. Ударци су тако жестоки, падају тако брзо један за другим, да се сва грана затресе изнутра и споља те чисто зуји — иотудаона чудновата песма што смоје отоич чули. А нашто та песма, нашто то жестоко кљуцање? Ево нашто. Пролеће је. Свака и најмања птичица гледи, где ће да се стани са својии паром, на с тога бира згодно местанце за своје гњездо. Њежније птице плету лепо гњездо, а да тичићима добро буде испуне га изнутра меком травом, вуном и струњом и свачим, што чини да гњездо буде меко, а да би га сачували од непогоде, пдету га на месту скровиту и у хладовини. Па и сам детлић није друго до птица, и он се већ брине камо ће да приклони главу
и зато Је ено удесио ону песму, зато кљуЈв и куца, не би ли га друга његова половина чула и одазвала му се. . . И ено их, сада су једно уз друго ; садасе опет пуотише у лет, час доле, час горе. Послекратког времена идетлићи се спремају да праве гњезда. Ал детлнћ је срчан, није мекушац и зато не тражи за себе нити за своје птичиће меко перје, ни ладовита жбуна, нити троши много вештине док подигне себи кућу над главом. Ено га где иде од дрвета до дрвета од букве до букве, све их редом кљуца, јер он зна, коЈа ће буква зањ добра бити. Је ли наиме нашао, да буква на његов ударац одјекује, јелидакле шупља, онда се са свом снагом упне, те својим кљуном и јаким кљуцањем издуби јаму у дрво да може ући, то кљуцање траје све дотле, док у букви не изкљује слабу срж, те не начинп себи доста дубоку и пространу јаму. Можемо помислити, како јо те тежак посао за те птице; јер ма да је кљун јак и шиљаст, опета стаје доста напрезања. Но у пркос томе, гњездо детлићево или боље јама — буде за четрнаест дана потпуно готова — издубљена, јер је на њој радио и мужак и женка наизменце. (Наставиће се.)
БЕЛЕШКЕ 0 СВАЧЕМУ.
5. Нова поливаљка. За заливање расада, а то је најглавнији рад вртарски особито с пролећа и кад окупе они суви источни ветрови, има различитих справа, меру којима је најбоља данас она енглеска, канта прскалица. У тој канти има справа забацање воде на више хвати далеко и у вис, и то у виду кише ил подебља рукава, те њом се осим обичног заливања расада могу поливати и дрва по врх грана, било да то треба рад храста, или рода или треблења гада, а може се њом гасити и пожар. Та канта кошта до 16 Фор. а. вр. и може се добити под именом ВоиИоп Ра1еп1 ЗргЉкаппе у свима већим трговинама од вртарских справа. 6. Ваши и други гад на стоци, истребе се најбоље карболском киселином: два квинтла ординарне карболске киселине са два лота спирита се помеша у сатљик воде, и тим двапут на дан поквасе она места на стоци; за два ил три дана нестане онога гада са свим. 7. НаФталина. После небројених чињених опита, препоручује проФесор Грај НаФталину као најбоље одсвијудосад употребљиваних лекова противу мољца у аљинама, као и противу стеница у поетељама и другога томе подобна гада. 8. Зачин у храни за свиње. Један од најзнатнијих немачких економа препоручује, да се свињама