Glas naroda

ништа, само ако ме послушају што ћурећи. Истерам све живо напоље, утрпам Бају, отворим тестом залепљене прозоре, проветрим собу, изиштем од газдарице оритак, усијам га на ватри и поспем га добром винским сирћетом. Еад сам све то урадио аја скинем душеке с Баје па да би угодио његовом и његове својте хригаБанском чувству очитам молитву а по молитви запретим свима најстрожије да ван жена што Ее дворити Бају, не ноћива нико више у тој одаји, да се сваки дан соба ветри и сирћетом окади, да се Бајо покрива само једним душеком. Већ са мога тамо бавле н>а лакнуло је Баји — четврти дан видео сам га већ где хода по пољу". У ниским собама не може ваздух бити свеж и чист. (Јобе су ниске ако несу више од 7 — 8 стопа, ту се топлота и испарења сваке врсте пењу у вис а људи што живе у тој соби допиру главом у тај нечисти и топли вис, те удишу ту тај покварени ваздух. С тога треба да су собе најмање два или два и пол хвата високе. Варају се они који мисле, да се ниске собе брзо греју и да је ту добро — далеко је ту од добра, јер ту нам је горњи део тела у топлом а ноге су нам у хладном зраку а зна се да је онда добро, кад су нам ноге утопљене а глава кад није утопљена. Како Ее ко наместити своју собу, то зависи од његове кесе. Сваки ваља да има у њојзи бар стол, столице долап и кревет. о дувару добар сахат, свога свеца и ликове наших првих људи и Јунака. На прозорима треба свака домаћица да има засторе а и по неки лонац цвеИа, здравља и уреса ради.

ПРВА ЗНАЊА 0 РАЗУМНОМ ГАЗДОВАЊУ. (Продужеље.) Остаде су још ове 4 стихије за претрес: кречевина, луговина, солина и гвожђе, па онда, да се преЈе на друга познатија и занимљивија питања од ових првих знања. Еречевина је поглавито твориво креча,која је врло важно градиво биља и животиње. Стихије ове нема у природи чисте, јер одмах се епоји с кисеоником, па онда с киселинама, особито са угљеном киселином, и буде мермер креда и кречни камен, којих има силно на земљи. Палењем кречна камена тера се иза њ угљена киселина, те буде жив, или печен креч. Тај је креч тако једак, да прогори кожу, и хаљину, ако на њих мокре падне, ил мокар. Жив креч и вода тако се жестоко спајају и у томе толико топлоте издају, да се загрију, па вода узавре, и пуши се, као на најјачој ватри, а креч у тој кува се и кока, да све пуца и пршти. Тако се гаси креч. Загашен креч, кад се замеси с песком и водом буде зидарски вар, малтер, којим се лепи камење, као оно туткалом дрво и стврднуто држи се камен за камен твр^е од камена.

Кад се том вару дода снге, или печене иловаче, каје, то буде водени зидарски вар, хидраулички креч, који у води стврдне, и држи у води камен за камен твр$е него онај на пољу. Креча има на земљи врло много, не само пуна брда и планине, него и у земљи свуда, да иусвакој води, особито бунарској и изворској, и што га у којој више има, тиме је вода тврђа, те незгоднија за кување јела и за пиће, аи за прање кошуља,јер неЕе сапун да се у њој сапуни. Кувањем воде истера се угљена киселина из креча, и излучи се креч на дно воде као бео прах, а вода остане чиста и мека, те згодниЈа за Јело, пићеи прање. Креча има много у биљу. То се види на пепелу од биља, и што га у ком пепелу више има, знакје, да је креч том биљу потребнији за храну и рађање. Креча требају сви расади и усеви, а особито варива, винова лоза, детелина, дуван. Отуда ови на кречној земљи или уз кречно рубре најбоље напредују. Највише креча треба лан и само је то узрок, што неће на свакој земљи да роди, јер не находи довољно креча. Креч има то, да упија силну топлоту; с тога је кречна земља најтонлија и за напредовање оних биља што много топлоте требају врло важна. Он упија и киселине много; с тога се њим посипљу мочарне земље, и тим убија у мочару киселина, која неда усеву да напредује. Још је креч користан и тим, што и сам, а особито с угљеном киселином учини, да се ђубрелешина и изметине од животиње пре растворе, те пре послуже биљу за храну. Кад се споји креч с гушљиковом кнселином буде обична бела салитра, што неки каже шалитра, а то је она бела прашина, што се као неки цвет од соли нахвата на дуваровима од коњушница и кошара, на изодима и ^убриштима, или, где шта трухне, што има гушљика и креча. За салитру зна се, да на ватри праска, с тога се узимље за прављење барута. Она се у води разиђе, и с тога је, а особито са онога многог гушљика свог врло важна храна биљу и врло снажно гнојиво земљи за усеве и расаде. Салитре има у свакој земљи, али како је вода раствара, тако је и сноси све дубље; за то је дубљеорање пробитачно, јер се више тога и другог материјала изнесе на вис, биљу за храну. Кад се споји креч са сумпор-киселином буде слдар, гипс, овај је познат као најбоље пролетно гнојиво и храна свима врстима детелине. Гипс спаја се иса нишадорином, (амонијаком) отуда веште газде, гипсом где га јевтино имају посипљу 1?убре дотле, док се осећа задаха и тако се сачува нишадорина.