Glas naroda

"90

ових чула. Тако н. пр. ми не видимо ваздух, јер је провидан, али ми га осеВамо кад мајамо рукомтамо овамо, јер тада удара о њу као ветрић; не видимо ни мирисе у ваздуху ади нос нам ипак осети, имадн нх и какви су. Ухо ће нам осетнти и најслабији шум и казабе нам од чега је, па све да се находимо у мраку. Та чула су наши први учитељи јер они нас упознају с околином у којој живимо и подстичу нас да опажамо све и да размишљамо о свему, што њима осетимо. Није потреба да угледамо што, па да се уверимо да постоји: о ваздуху се најмање размишља за то што га нико не види, па ипак је тај ваздух такво силно тело, каквога само може да замисли ум човечији. Погледајмо само на једном примеру. Узмимо једну празну бешику, дахнимо у њу два—трн пута, па онда јој добро завежимо грло. У њојзи има само мало ваздуха. Положимо је сад на вруБу пећ. За мало бешика Ее почети да бубри, све више и више, док се еасвим не напне. Ако још дуже стоји у топлоти, тако ће се напети, да неможемо прст да утиснемо у дуварове њене. Ако је сад скинемо с пеЕи и метнемо Је на какво хладно место, опет Ее да се сроза, ако ли је још један часак само подржимо на топлоти, тако ће се силно напети, да Ее да прсне. Тојебило само мало ваздуха у њојзи, што ју је распрсло, па ипак беше у томе ваздуху више снаге него унајјачимпрсима, Јер да се ма како напрегнемо дувајуЕи у бешику, ми је неможемо распрснути. Из овог простог примера видимо, да је ваздух тело као и друго, н. пр. вода, и ако га не видимо. — Јер кад би исту бешику напунили водом завезали је, па онда загрејали воду у њојзи, она би исто тако прсла. Друго видимо из тога опита, да севаздух,као и друга тела, шири у топлоти, а купи у хладноЕи. Из тога ширења ваздухова у топлоти долази једна појава у природи, која је веома занимљива, а то је кретање ваздуха или као што се обично зове в е т а р. Да видимо ветар у малом. Еад подржимо руку поврх једне загрејане пеЕи, па Еемо осетити да смо у неком топлом ветру. Ми га зовемо јара. Да је одиста ветриЕ, увериЕемо се кад унесемо уту јару једно танко перце, јер Ее овом да лети на свод од собе. Узрок је овоме појаву тај, што је ваздух, кад се згреЈ - е и рашири, лакши, него кад је хладан, а зато што је лакши бега горе, као оно зеЈ 'тин што бега горе, кад га смешамо с водом, што је лакши од воде. Из истог узрока је ваздух у соби хладнији на патосу него горе на своду, почем онај којн се загреје бега горе. Наша кухиња била би пуна дима, да загрејан ваздух не измиче горе кроз димњакте одвлачисобом дим из куЕе; ме$утим улази хладан гушБи и тежи

ваздух кроз врата у кухињу, и јури као в е т а р у пећ, те потпирује све из нова пламен у њојзи. То је ветар у маломе. Наша је земља у великоме то што је у маломе наша куЕа. Кад седимо у вруЕој соби, па отворимо прозор са улице или врата од хладне собе, што удара на вруЕу, осетиЕемо како отуд пири хладнији ваздух иди ветар. Томе је узрок, што је топао ваздух ре^и, па онај гушЕи са улице улази да га изједначи. За то има свакад промаје оздо на вратима или на прозору, и те промаје ваља да се чувамо, кад смо загрејани, да неби захладнели. Исто тако је на великој земљи. Нека места су песковита, која усишу више топлоте од сунца, и на њима се ваздух брже загреје; нека су застрта шумом и растињем те се спорије загревају; још спорије се загревају она, која су застрта водом. Еад се сад ваздух на сухим равницама обдан добро загреје, и зарад тога но^е у висину, нокуља онај из хладнијих предела да заузме његово место и да се изЈедначи с њиме, н тада је ветар у оном пределу, куда пролази тај хладнији ваздух. Негда се ваздух креЕе споро, и ми газовемо тада поветарац, ако иде брже ветар, још брже, бура, а кад се веома брзо креЕе оркан. Као што вода, када се брзо креЕе (бујица) руши дрвље и камење, исто тако руши их и ваздух иди ветар. Умере» дах његов креће огромне бродове по мору, као лаке љуске од орлха, а ми знамо из наших предела, каквом лакоћом покреће ветар коло од ветрењаче. А кад је струја ваздуха брза, као у оркану, онда јој не може ништа да против стане: све ћеда обори; разгњевљен ваздух тада просипље ужас по земљи. Еад сазнамо узрок ветру, онда знамо и то, за што у нашим пределима летиимајачихветрованегозими, јер лети сунце местимице јаче припече. Из истог узрока најјаче су буре у жарким пределима. Мало има дана у години, кад је ваздух сасвим миран и то је добро, јер тим кретањем ваздуха оживљава се цела природа, као онс ватра што се оживљава, кад је ваздух лиже са свију страна. Иза појачих ветрова обично има мање болештина по варошима,јер се тада ваздух прочисти. Најјача је снага у ваздуху, кад се две противне струје сукобе. Тада се цела маса ваздушна завитла, и по^е онамо, куд је ишао јачи ветар. Ова је појава зове вихор. У жарким пределима вихори односе чжтаве куће собом, а лакша тела уздижу у висину, као код нас сламке са земље. Мало је која година да сеу жарким појасима не догоде ужасни оркани, који направе грдне штете по земљи. Није ли боље што је ваздух провидан, те га не видимо? Какав би нас ужас спопао кад би издалека могли видити цеду атмосФеру, како се ваља све ближе и ближе к нама, кад се ужасавамо и од оно мало