Glas naroda

05

Да није твоја прилиеа. Ја га знам још кад ;једете био. Није се никад владао као што треба. Био је увек свакој аки и да му ни]е стриц оставио своје имање — он га својом иамсЕу никад неби стекао. II овако не знам докле Ие трајати. Ја ти рекох Берко. Ти си одрасна па можеш сама судити. Боље сад ида одречеш него да се доцније кајеш. Ја мунисам обрекао — јер ти Беш с њиме живети. НеВу да те наговорим ни пори, ни остани. Млада си, не хити ти се. А таки као што је ДабиЕ не гину ти и доцније!— Алја сам мутечодала већ реч па нећу да— Та што си тидала, то још није ништа. Јате дете моје не силим, како изабереш, онако ће ти бити. Ал ти кажем у место твог покојног оца: Дабић није твоја прилика! Добићеш ти и бољег друга. Немораш ни за Милоша. Он те није искао. Наћиће се већ та ти ниси сирота девојка, да се бринеш даћешплести седе. — А ја ти опет кажем и твоја покојна мати небититоникад одобрила. Није ћерко сва срећа ни у богатству. Главноје да буде мир, срећа, љубав изадовољство. — Ја, ћу бити сретна и задовољнаакопођем за Дабића. — Е кад је тако ћерко а ти пођи с милим Богом! Да не рекнеш да смо ти ми утукли срећу. 0 нашом вољом није, али ти ради како те Бог учи. За, три недеље ће бити сватови. Ја ћу писати владици нек вам да дишпензацију. Бабо је л детеопремљено? — Та већ помоћићемо се како знамо, — рече Стана жалостиво. — Не брините се слатка тетка. Ја ћу бити сретна и задовољна. — Хвала вама што сте се досада бринули за мене. Ја вам то нећу заборавити. — Дај Боже ћерко. Ја ти желим као свом рођеном детету — рече госпођа Стана тужно и нуз образе јој се скотрљаше две крупне сузе. Јелка пољуби течу и тетку у руку а господар Макса рече да ће сутра однети Дабићу лично одговор и уредити све као што треба. Рече и узе шепшр те оде мало да се проЈе. Није му ни до каване, снуждио се што је та ствар тако испала. „Бог срећу дели" тешио се стари Максим и кад није већ друкчије, оно нек је и тако. Јелка је отишла једној другарици с којом је тако живела, да су једна другој казивале своје највеће тајне. Само је госпођа Стана остала дома. Седела је сама тужна на дивану па је премишљала свакојаке мисли. Да јој је ствар по вољи, за цело би већ била у компгалуку. Туга и терет се ћутке сносе, нвје као радост што се не да тајити, кад је срце препуно па прекипи. ГоспоЈји Стани изишло јењезино девовањепред очи. Боже ме прости — мислила је у себи, и овај свет ти је пошао унатрашке. Еад сам ја девовала та мој Макса

није ме запросио. док није у нашој кући појео наћве леба, знао ме је, знала сам га скроз и скроз и тек кад смо увидели да нас је Бог таман једно за друго створио, онда смо се узели. А сад с бала на на венчање! Е па не реци да то није унатрашке. Нема тувишеоне љубави што је знала да тиња годинама, па што је дужа то је све већа и све лепша. Ја сам ти с Максом девет година „проводила љубов" а сад чим се виде одмах се и заљубе а кад се после познају оно У тим тужаим мислима нрекиде је доктор Милош Радић. Милош је дошао да узме збогом јер је дао оставку на звању варошког лекара. Иде у Берлин да допуни своју науку, да се за које време то спремнији и вештији врати у свој народ своме позиву. Госпо^и Стани био је тај Милошев одлазак нов удар. Она је доводила оба та догађаја данашњег дана у свезу и сањи јој се терет свалио на срце. Хтела је у својој доброћудости, да теши свога љубимца. Док је момака — биће девојака, говорила би она. Милош је био равнодушан према вести о Јелкиној удадби. Да ју је чуо још док се заносио узором своје младости, стала би га та новост можда и живота, ал данас, када је у његовим грудма већ сарањена нај лепша нада млараног срца — данас је имао за ту вест само тужан осмех а у срцу беше му као да је препукла и она последња жица, па је јошзадрхтала последњим звуком да заћути и онеми за навеки. Имао јетолико само ирегоревања, данаручи госшфи Сгани даиспоручи госпорици Јелци његовупријатељску честитку. Еад је Јелка с вечера дошла дома, кад јој Је тетка саопштила Милошев растанак и пријатељску поруку, одјекнулаје у њеним грудманека празнина. У души јој се дизао прекор, да није ваљало да тако лакоумно угупш у себи најплеменитију страст својих лепших и бољих дана. Осетила је као да јој се позледи нека старарана и онај лакиоблачак, што јој прелетипреко ведрог девоЈачког чела, као да хтеде рећи, да у њезином новом животу тешко да расте мелем за ту рану. Еад је сутра господар Макса обукао онаЈ црни капут са великим дугмадма, привезао чисту белу пошу, натакнуо нов шешир и упртио свечану сребрну палицу па се упутио право у кућу Луке ДабиВа — знало је већ пола вароши, да је све свршено, све у реду. Јелкина верна пријатељица шгојеонако доброумела да чува другаричине тајне, учинила је да је свако намигнуо, куд је год прошао господар Макса Пејић. Нослетри недеље дана били су први „нобл" сватови тих Фаршанака у Б. Све је обављено по моди. Нововенчани пар је после венчања одмах сео на кола да прави „хохцајцрајз". — Нова млада није ушлау своју кућу у којој ће век вековати и сретно поживети, него је тумарила у свет, да се у медени кус скита из вароши у варош, из гостионе у гостиону. Али така је мода, таки је обичај. (НастаБиће се).