Glas naroda

104

У врат. Не пресипа се баш ни тамо. Кажу да је Дабиб много изгубио на неким шнекулацијама. Чудо је да он као човек, ајде кад се већ није могао да отргне од посла, да је бар н>у послао. Та и кога другог имају од рода, него ове две старе душе. Тобашније ни најмање лепо. Тако су разговарале госпође при укопу. Кад дођоше на гроб разбишесе на све стране. Свака је имала по неком да оде на гроб. Старога Максима морадоше с колима донетидома. Како је био хладан јесељи дан, старцу је позлило, па како је то подне легао у постељу није никад више ни устајао. Кад га је већ савладала туга, и кад је веБ осетио да ће скоро за својим милим другом, призвао је господина проту и тутора и умолио их је да му изврше његову последњу вољу, расположио је своје имаве. Кућу је оставио да буде женска школа, попокућство је оставио нешто својој старој служавци а друго варошкој болници а готов новац цркви. Наложио је да се за његову и његове жене душу даје сваке године парастос. 0 Јелци Дабићевој није било ни словца у старчевом тестаменту. У души гајепекло, да је после смрти Станине изразила му своје сажаљење по телеграФу, нити је даље што писала, нити је долазила. Две недеље дана после смрти г. Стане отворила се костурница, да прими и старога господара Максима. Било Је јесење време, киша и лапавица ал зато опет, није нико у вароши остао а да није испратио старог чика Максу — неки до цркве неки до гробља. Тако је цела варошица поштовала и жалила тај пар честитих, старих људи. (Наставиће се.)

Р А 3 Н 0. Никад паметније. Два трговца један изТемишвара а други из Арада расправлали су своје трговачке рачуне. Како су есаиили како ннсу, елем изађе некако на то, да трговац из Темишвара има да плати Арађанииу још хлљаду Форинти. Темишварад није хтео да увиди да је дужан да пдати ту своту-, те овамо, те онамо, нема веК куда, те дође ствар до процеса. Арађапин је имао у својој кући неку рањеницу—сироче — коју је баш некако у то доба удавао. Девојка је била честита али пука сирота. У том љиховом спору реЕиће Темишварад: „Ја Еу брате да платим ту хиљаду Форинти али не теби, јер ми није јасно да ти припада понраву. Него ако ти није противно, јаје дајем твојој рањеници." Арађапипу се допадне — и тако адвокати изгубе истина две масне муштерије али сирота девојка доби хиљадарку. Сретно јој било! Лепа кирија. Новакућа браЕе Тонета уПешти надунавској обалп носи 105 хиљада Форинти годишље кирије а не плаћа за 20 година никакве порезе. Варошица Јоакимстал где се почео новац ковати који сеи данас талир зове. изгорела Је у пепео. У Паризу је ових дана једна госпођа с великим успехом положила лекарски исиит, она није то учинила из сујете јер је жена удата, има двоје деце.

Благо Шаха персијског биве изложенона бечкоЈ' изложби. У том благу знатна му ј "е круна, окнКена бисером ирубинима а но врху јој ј 'е рубин као кокошије јаје. Начеленци језвезда од драгог камена па све трепери и бљешти при сваком покрету На шаховом огртачу ј "е шесет дијаманата свакн као повелики орах па се руде, биКе туде сијасет прстеља од дијаманата и другог драгог камеља а наЈ 'сдавнији дијамат Дерјаипур —морско светило — што стојина златном таљирупаје веЕииод оног славпог енглеског дијаманта кохинора. Једно друштво хоће да начини мале пароброде што биишли од Темишвара у Бечкерек отуда у Титед и натраг каналом.

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. У Београду је умро Миливој Блазнавац ПетровиК бивши регенти садаљи министар-председник ивојениминистар Србије. Покојник је био један од најзнатнијих Срба и учинив својој земљи велике уелуге, стекао је био лепо поверење у народу. Био је најбољи зналац војених ствари и учинио је много да се Србија спреми за решеље свога великога задатка на истоку. У решељу тог задатка свакако би Блазнавац имао велику улогу, смрт га је помела у спреми око тога посла. Умро је од гуштера у врату. За собом је оставио Ј 'еднога сипа. Лака му црна земљица! У Бечу су се састала изасланства пештанског сабора и бечкога рајксрата што се зову дедегације и саветује се о трошковима што су заједнички. Из војеног прорачуна избрисала Ј "еутарска делегација до 5 мил. Фор. Министар ТреФор доКиКе ових дана у Темишвар. дасамсобом обиђе школе у граници. Сви знамо колико смо немира у последље време имали ради својих српских жкола у војеиој граници, које смо ми о свом трошку подигли, које су од постанка свога увек биле срнске верозаконске школе, док не дође нова граничарска школска уредба, те их ни пет ни шест лрогласи за комунадне шкоде. Државнииншпектори навалише на наше људе и општине да се те школе претворе у комуналне. Наши разборити људи и општине угледаше се у томе на честитога владпку Кенђе.тца, пзЈ "авише свуда да жеде да им школе остану, као што су и биле српсгсе верозаконске. Државни су органи застади у свом раду. Сад излази сам мипистар главом у општине и свеени Србн. којима је стало до вере и народности, треба да нредусретну угарског министра мушкн и отворено, треба да му нзјаве: да они хоћс и даље да им тколе остану верозаконске, да ишту изахтевају. кад се граница развојачила. оно нека се укине п граничарска школска уредба и нека се набившу границу распростре 38 закон. чланак од 1868 о школама. Наши људи треба да изиђу пред министра, даговоре без зазора, пристојно и мушки а министар се неКе оглушити жељи и вољи народа, јер је то по закону слободно, асам је тај мипистар рекао, да то није истина да он силом хоће да покомунали српске школе, он хоКеда ј 'е свака школа добра па звада се она макако! На ноге дакле сви црквени одбори у свакој српској општини! Адлатус г. комесара бар. Мајтељија Јорђе ПоповиК покупио је ономадне у новосадској гимназији одученика пуп џак кљига. веле, да су то „Историје света" од Ст. БошковиКа. Краљ. комесар тражио је те кљиге и у сомборској препарандији. У Београду је цело министарство дало оставку, на кнежев позив склопиКе РистиК ново министарство.

влаоник „задруга за српоку народну штАмпАриЈУ". — урвдник : Стеван В. Поповић. Српска народни задружна шташарнја у Новоме Саду 1873.