Glas naroda

118

Ма да се гуштерови често у друштвуви!рају,опет се не може рећи да су дружевни; особито се незна да заиста живе увек сиаром, женка и мужак. Ови двоје виђају се с нролеБа при спаривању подуже времена, а после се канда разиђу. Женка уЈуну месецу снесе по више јаја; та јајаимајужуђкастукору која није тако тврда као у птица, него је кора више налик на кожу. Из тих јаја измиле у Аугусту мади гугатерчиБи, који после, пре него што Ее се одати зимљем борављењу, свуку са себе кошулицу што после и као матори више пута чине. Неки шумски гуштер не леже јаја него се греје за дуго по читав дан на песку на трбуву лежећи, те се тако млади у самој женкиној утроби излегу. Млади гуштерови као и змије и корљаче, веома лагано расту. — скорокроз читав век, тако да се не да реЕи кад је гуштер или змија или корњача израсла. — Што је још код гуштерова знатно, то је, да им неки делови нателу могу лако да се скрше и одпадну, ал опет брзо нарасту, ма да не увек онако као што нређе беше. Ео што многи сисавци јеж, тркуница и тако даље — зими тако рекуЕ мртав сан бораве, тако се и гуштерови пре но што Ее зима дадође, завуку подземљу. Укоче се и преспавају зиму док их изновасвеж пролетњи зрачак и блага топлота пролетњег сунца непробуди да продуже свој несташни живот, да прикупљају уживања, о којима Ее будуЕе зиме под земљином кором дуго да сањају! Ето ти, драги читаоче, и треЕе врсте наших пријатеља и добротвора. За сад нека буду довољне ове три слике и ја се тврдо надам, да се у теби укоренило уверење да је меЕ људма много и много предрасуда у погледу корисних жнвотиња, да Ее те предрасуде пасти тек онда, ако се човек не буде сматрао за нешто тако високо, да му не доликује посматрање природних предмета, него ако буде са устострученом марљивошЕу упознавао и најмање ствари, које по где који пут голему корист причињивају. У то име, да би се те предрасуде што пре обориле ево и ово неколико редака, а други пут ако буде здравља, изнеЕу ти природу с друге које стране да је посмотриш, јер је у њој небројених милина и красота, силесија предмита за поуку, размишљање и уживање: јер је она врело, што се никад изцрпети, никад сасушити неће, само јој се ваља приближити иекреним осећајем и добром вољом! Израдио: А. В. Попови "ћ.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. — У Новом Саду 14 априда. Време јеипрошле недеље било усевима врло иовољио. Други дан ускрса доиесе нам лепу Еишу пролетпицу која и сад пада мал те не по целој Бачкој. Било је п ситне крупе али ннје шкодила. Усевн стоје по извештајима са свпју страна врло красно, нзгледи су свуда врло добрн. Вода у Дунаву опада али је још удесна по бродарстзо. Житна радња. Ради ускршњи празника била је радња по извањекпм пнјацама слаба. На пештапској пијаци

сдабо је шеница нуђеиа и купована. Дрометнуто је целе недеље до 50,000 цен. Цене су крајем прошле недеље етојаде. 86 7 ф. 50—65 н., 85 65. 7 ф. 40—55 н., 84 {$. 7 ф . 25—40 нов., 83 И. 7 ф . 10—25 н., 82 <п. 6 ф . 95—7 ф . 10 н., 81 €$. 6 ф .8595 н., Пролетна узансшеница 7 ф . 50—52/' а н., нова узансшеница за септембар — октобар 5 ф . 64—65 н. Раж је 4 ф , 80—35 н. Јечам сдабо пролази пао је са 15 нов. бележимо: пиварска 2 ф . 90 н. — 3 10 н., за храну 2 ф . 75—85 н. по 72 М. У зоби слаба проЈа таман за потрошак. Пролетна зоб 1 ф . 72 н. за лај = јуни 1 ф . 70 71 н, септ, — октобар 1 ф . 66—67 н. Еукуруз је пао са 5 новч. банатски је 3 ф , 40—45 н. друге врсте 3 ф . 35—40 н, Радња са вуном. Слаба је воља за радњу, посао по купце повољннји. Прометнуто је до 1400 цен. од којихполовпнагрубе вуне за стране земље а Финија за пештанске и аустријске Фабрике. Продато је: 100 цен, средње вуне за чоју по 122—124®., 300 цен. пешчане вуне по 64—65 ф ., 250 бачке јодностриге по 68—72 ф . 300 цеи. српске цигаје по 78—80 Фор. Даље370разне вуне ценом по 55—57 ф . Прошде недеље продато је и 100 цен. вуне што је у Фабрици прана и то средње п Фине по 150180 Фор. Радња са свињама. У Штајнбруку је радња врло слаба. готово незнатна. Цене су; угарским и српским свињама од 250400 $$. по 30—31 н., штакле по 29 ј / 2 —30 п„ тешке експорт 30 н. Еонцем марта преостало је у оборима 57, 520 ком. евива. Од тада дотерано је: Из долње Угарске 3410, из Србије 2910, из Влашке 110, угар. жељезницом 370, из Ердеља 300, са седа 20 свега 7120 комада а отерано је на разне стране 6490 остаје дакле 58, 150 ком. од којпх је 17, 460 у акцпјонпм оборима. —

ЕАО ШТО ЧЕСТО БТТВА. ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСВОГ ЖИВОТА. од С. В. Ноновића. (Настављено.) VIII. Прве три, четир године дана текао је живот у ДабиЕевој куЕи обичним варошким током. ДабиЕ је бивао веЕином ван куЕе, час је ходио за својим послом, час је одморарадипроводиосвојевремеудруштву људи с којима је радио. Јелка није осеЕала да јој муж Фалн дома. Еад није била заузета домаЕом бригом, проводила је своје време у кругу својих познанвца. Лепој, младој госпи као што је била Јелка ДабиЕева, посветио је многи доколни познаник своје време ако и не да јој се удвара, оно да зе забави. На Јелкином ведром и безазленом лицу сијала је нека безбрижна мирноЕа, да је многа ласкави удварач престолнице осеЕао да то лице улева поштовања. Јелка није пошла за ДабиЕа из љубави, она је уЕуткала своје срце у љубавном жару, да угове другим жудњама својима, али није било часа, када би онозаборавила била и погледом једним што је дужна мужу своме. Она је радо разговарала са сваким младим човеком у широком кругу својих познаника, она је радо слушала, где се њезини познаници често диве њезином бистром схватању, оштром су!?ењу, њезином одабрзном укусу али то је није заносило. Ти нознаници