Glas naroda

130

јесени. Тај зајам је кратак и обично је врло скуп Други опет дођу па узму већ сада новаца за рану од трговца, који тргује раном ил вином па се тако вежу да ће продати своју рану ил вино баш томе и ником другом. Трећи опет до^у па веЕ сада сасвим продају своју летину или јесењу бербу ценом од ока, пошто се погоде. Ето то су најобичниш начини којима се ми помажемо у овој невољи и тако стварамо себи новаца. Ми признајемо да смо сви у великој нужди а нужда и закон мења т. ј . тражи помоБи где ће наћи а кад доЈу виле очима, човек зажмури па се вата ма и за врело гвожђе а не рачуна хоЕе ли се опећи. Сваки од нас есапи да се само помогне, да одржи душу, па ће већ после лако удесити своје ствари и скинути своје терете. Да није те слатке надежде, да сељуди иенадају бољему, већ би досада полак света свисло од чуда и од муке. Али нада је често варалица. Данци лете као санци а годишта као ништа. Још нисмо ни нренули а ево ти дана кад треба вратити оно што гмо узајмили. И онда настаје нова кубура, нова невоља. Човек тоне све цубље и цубље па се многи и удави. Кад запитамо зашто је у нас така навада, онда ћемо наићи у нас сељана на једну велику сметњу, која нам стоји на путу, те у време нужде не можемо лако брзо и јеФтнно да доћемо до зајма. Унас је тај хрђав обичај, да ни десети од нас не препише на себе земљу и кућу, која му је од оца и својте оотала. Велики је број нашкх земаља и имања коЈа су још и сада на деду и бабу писана. Сваки умује: „Та ја радим ту земљу, ја седим у кући, ја плаћам на то цару порцнју и сваку другу дацију, не може ми нико то отети" и тако остаје и кућа и земља и сва дедовина непреписана по много годана. А то браћо не ВЗ/Љ&9 У данашње време има готово у сваком већем месту штедионица или друга каква каса, у коју људи улажу новце што их уштеде па се отуд ти новци издају у зајам онима који их требају. У данашње доба није ни тај новац јеФтин, има га по десет, по дванаест и по петнаест на сто, али је то опет је$тиније, него кад узајмимо од другог каквог човека који ради с новцем, јеФтиније је него кад узимамо новце на рану, а куд и камо је јеФтиније него кад с пролећа будзашто продаЈемо своју летину. Тим новцем из штедионица помажимо се сада, јер нам Ј 'е то наЈ'јеФтинија помоћ у ово скупо време. У тим штедионицама даје се зајам на имање> (земљу, виноград, кућу) ако је то имањеу грунтовници укњижено на онога који тражи тај зајам. Ако ја н. пр. имам 10 ланаца земље и кућу па сам данас у нужди да ми треба нека стотина Форината а ја ћу лепо отићи у грунтовницу (грундбух) па ћу тамо да извадим извод (екстракт) из грунтовне књиге и платићу тамо само штемпларину и отићу у ма коју

штедионицу и искаћуда ми нато имање узајме новаца. Редак је случаЈ да штедионице немају новаца и гдегод је имање у реду, где је преписано на онога који тражи заЈ 'ма неће одбити. Миимамотакихштедионицаи новчаних завода. као што чујемо и читамо у нашим крајевима у Н. Саду, у Сомбору, у Сентомашу, Ст. Бечеју, Ади, Еикинди, Н. Бечеју, Бечкереку, Панчеву, Вршцу, Белој Цркви, Земуну, Еарловцнма, Митровици, Вуковару и Осеку, па помажимо се отуда и клонимо се Чивута и кожодера по селима, који узимају сто на сто и још више. Добро би било кад би нам који од наших људи, који знају потанко како иду ти послови, и шта све треба урадити да човек доре до зајма, у нашим листовима то напроето изложили и описали, јер има људи, који човека заплећкавају и заваркују па му праве многе излишне трошкове и дангубе. Један економ.

ИСТОРИСКЕ СЛМКЕ. I. (Настављено). Значајна је та борба у историЈИ српској с тога, што од ње почиње политична важност Српства. Одкако је Доброслав развио заставу ослобођења од Византије; ширила ее и Мисао, да треба цео народ да се уједини и подигне самосталну државу на земљи у којој етанује. Још читаво столеће носле тога сазревала је та мисао. Доброслав је прикудио сто Приморје, од Драча до Неретве; где се народнепрестано састајао са осталим светом и увлачио у своје шуме прве зраке тадашње културе, н где је и с мора и са сува највећма изложен био странском нападу, тамо је прво поникла потреба државне заједнице. С оне стране планина, у пределима рашким, босанским и где Морава пролази данашњу Србију, још је остао народ раскомадан на поједина племена и жупаније. Али је обрт међу тим крајевима све већи бивао, те се и мисли о политичном ујединењу чешће мењаху. Непрестано су сада војеке земљу преходиде*, читаво столеће после Доброслава водили су се династични ратови меру многобројнимпотомцимањегова двасина: Михаила и Радослава, у којима је пуно ужасних призора. Доба је то пуно трагичности. Наједној страни епско развијање народне свести, која природним током као судбина овлађује и једпо за другимруши, на другој страни поједини себичњаци, који драматским напором хоће да задовоље своје особне страсти. То је доба легло наших драматских јунака; док се не подиже Немања, права епска појава, која их својим величанственим диоз е§о не растера са попришта народног. Али поред свега ратовања беше доста прилике, где се могло размишљати и разговаратио ујединењу; беше доста шума, где су пландовали стари Срби чу-