Glas naroda

132

Да би сигурнији био од напада византиских, државно се нагињао западу, с тога је изишао био пред цара Фридриха Барбаросу у крсташкој војни и давао се у заштиту западној царевини, ко.ја задаваше страха Византији, првон и хр|јавом суседу српском. Црквено се пак наслањао на исток, јер не хтеде бити ни наместник напин; државно се хтеде одбранити од истока, црквено од запада; хтеде спојити обе власти и државну и црквену у Србији, јер хтеде имати независну државу. (Иаставиће се.)

13 ПРЖРОДЕ. Како је у нутри у земљи ? Човек који оре земљу, не брине се за даље, него докле му нлуг задере; који копа бунар, брине се само дотле, док не дође до воде, која ће му гасити жер и служити му за друге потребе. Ни један ни други не мисли о том, како би било тамо доле у земљи, кад би се још даље копало, да ли би непрестано човек наилазио на саму воду или би мож' да и што друго доживео. А то су све такове ствари, о којима је вредно мало више мислити, мало више знати. Да видимо, шта се и како се данас о томе зна, Еад продремо нешто само у земљу, па идемо даље све до 14 и 15 хватова у нутра, онда ћемо оаазити нешто ново, што иначе не опажамо горе на земљи. Код нас горе на земљи сваки дан је ујутруиувече хладније, него што је у по дне, зими хладније, него што је у лето. У земљи, све до дубљине од 14 до 15 хвагова није то тако. Тамо јеујутру као иуподне, у зиму као и у лето, тонлота остаје у век једнака, никад се не мења. Да је то збиља тако, о томе се може свак од вас уверити. Кад је код нас на пољу цича зима, да се све што је на њој смрзне и скоца, онда у нашим подрумима, ако су иоле добри, не ће нам се укварити ништа, не ће се замрзнути, ни вода у бунарима не 1е се замрзнути, иако је воданаавлији сва екроз и скроз замрзнута. Кад је код нас на пољужега и припека, да нам вода постане бљутава као да је из баре, онда је у нашим подрумима пријатна хладовина, онда је вода у нашим бунарима свежа, хладна. Кад би се у подруму иу бунару мењалатопдота, као што се мења горе на земљи, онда тамо нит' би било у лето хладније, ни у зиму топлије, него би било и тамо као и другде. Кад се испод 15 хватова даље силазимо уземљу, онда Еемо опазити опет нешто са свим друго. Топлотанеће остаги вазда једна и иста, каошто јето до 15 хватова, него што дубље идемо, то Ве бивати све топлије и топлије. 0 томе се не може истина сваки од нас сам уверити, али било је људи, који су бушили у земљу дубоке рупе, и они су сео томе осведочили. Људи ти нису баш бог зна како далеко допрли у земљу, једва само на две до три хиљаде стопа, али су бар докучили, како и на који начин

расте топлота, како што дубље у земљу улазиш, бива све топлије и топлије. Кад даље нису могли продрети, а они су се помогли рачуном. Израчунали су, како топло мора бити дубље у земљи. А ево, како су то рачунали. Кад се зна, како је топло у дубљиви од 100, 200, В00 хватова, онда се израчуна, да у дубљинн од 400 хватова мора бити толико и толико тонлије, јер топлота што се даље иде бива све већа и веИа, у дубљани од 500 хватова мора бити још толико и толико топдије и т. д. По томе рачуну пронашли су учени људи, да у дубљини од 1500 хватова мора тако топло бити, да вода ври: у дубљини од 5 миља тако је топло, да се гвож^е тамо топи, а у дубљини од 10 мнља, тако је грдна топлота, да се у њој мора сваки камен истонити. Пз тога се носле изводи, да је у тој дубљини ијошдубље у земљи све истопљено и усијано. Мож' да многи, кад ово прочитај у, не ће томе хтети веровати. Од куда се може то баш израчунати, како је у земљи, у дубљини од пет идесет миља, кадтамо нит' је ко доспео, нит ћеикад доспети? Тосесамо тако рачуна, али то баш не мора бити истина! Кад је то тамо тако тонло, да је све усијано, од кудада није онда земља угрејана, па да се све пржимо, кад по њој ходимо? Лакше, пријане, и на то ћу ти знати одговорити. Ти не верујеш, да се може рачуном докучити, како је тамо доле у земљи? Па добро. не веруј. Али сад Ћу нешто друго да ти кажем. Јеси ли чуо кад год за вреле воде, што извиру из земље? Миовде наземљи, кад хоћемо да добијемо вреле воде, морамо толикои толико дрва погорети, док је не загрејемо. Сигурно мора онда и у земљи бити каква ватра, која ће загрејати воду. Шта на то велиш? А шта се земља на површини не загреје, кад је под њом све усијано? Узми један ивери једнужицу, па их обоје врхом прислони на свећу. Шер ће се запалити, жица усијати. Ако у Једној руци држиш ивер, а у другој жицу, онда ивер можеш пустити, да ти изгори са свим до прстију, на се нећеш нимало опећи, а жицу ћеш морати одмах, чим се усија, бацити до врага, ако не ћешда ти ожеже руку. Од куда то? У иверу се распростире тонлота полако, па истом кад до!је ватра до руке, осећа се, да је топдо, у жици се распростире топлота врло брзо, па чим се усија један крај жице, топлота се рашири одмах по целој жици, те дође одмах и до руке, те се човек онда онече. Тако је ето и са земљом. У земљи се још много спорије распростире топлота,него у иверу, земља треба још дуже времена, док сезагреје. Апосде, земљина кора није тако танка као ивер, ни два три хвата, него је неколико миља дебела. Да док се то иоле загреје, хладнији јеваздухгоре намах расхлади. Кад би земљина кора бида од гвож!?а, онда бисмо се давно и давно сви попржиди на њојзи. (А.)