Glas naroda

156

вати кора. Споља је земља дакле била мало стврдла | ал унутри бејаше још усијана. Па као што лед бива ј све дебљи и дебљи кад ладноћа потраје, тако је и земљана кора бивада све јача јер се земља непрес- ј тано олађивала. А пошто се зна да и дан данасмесец и сунце имају привлачеће силе на земљу, особито море, то се може помислити да је и тада било тог привљачења, те се усијана земљина течност заљуљала, те је тиме горња кора пораспадала се и опет сдеђавала, док се напослетку није толико оладилада се кора због привлачења није сасвим распала, него ,је тек местимиде попуцала, те тако пукотине постадоше. Кад се земља веВ толико оладила, да се јара и пара могла згуснути у капље, појавида се и вода на отврдлој земљиној кори. Сада је и вода одпочела њезин занат. Ми видимо и данас, да вода излока грдне стене, те се ове сурвавају, видимо да вода носи собом дрвље и камење, па их ма где наслаже мутљагом, и опет нове делове собом понесе. Тако је вода чинила и тада. И онда је почела да на једном местуизлоче што на кори а на другомданаслаже у грдним гомилама. Тако су морале постати планине, које се данас састоје; из соли, гипса, креча^ а негде из грдних тавана угљевља, песка и шљунка. Поред тога није престало распадање коре земљине на појединим местима, јер се усијана течност све више ладила, земља се све више скупљала, а због тога је морала потискивати из средине још усијану течност на горе; и та истиснута течност или се уздигла чак до вршка тврде коре па се тамо оладила или се само мало уздигла па унутри изладила. Тиме су опет постале нове стене, а из тих стена сложени су они брегови који су названи вулканима, што још и данас бљују усијану течност из себе, или су већ одавна престали — умукнули. То истискивање понављало се више пута на различити мести, и отуда је да кроз планину што се из креча састоји, продире каква тврда стена; отуда је да су се итепрве водом сталожене и наслагане планине промењивале мање или више. На неким местима земљане коре, вода је сталожила танке таване и тако су постале равнице зар, или су пак садање равнице биле корита некадањих, сад усанулих река. Ево, на такав се начин држи, да Је постала ова земљана кора; а да је то могло тако бити, види се, да се и дан данас збивају такове промене; и данас сукБу неки вулкани усијане стене из своје утробе, те тиме нагомилавају стеновите планине; и данас се распада земља због земљетреса, постајупукотине; и данас се ииђа како неки предели све дубље тону, како вода сдаже муљ, дрвље и камење, а неке стене сасвим растапа и раствара, — па кад се то још и данас виђа и збива, зашто да се није могло исто тако и пре хиљадама милијуна година збити и збивати?! (—а.)

УСТАВ И УСТАНОВЕ У УГАРСКОЈ. УП. Земаљски сабор, као највиши заступник државне моБи, може доносити закључке по своме уви^ењу о свим земаљским стварима. На име: 1.) Доносити, укидати и тумачити законе може само законито крунисани влададац заједначки саса« бором, што је на основу закона сазван; ван њихнеможе нико то право вршити. 2.) Особито је важно оно право зем. сабора, да од године до године гласа и одобрава земаљски порез и исиитује рачуне, да ли је вдада прошде године одобрен порез употребила на оне цели, на које је тај порез одобрен био. Вез понуде и одобрења зем. сабора не сме нико ни разрезати ни утеривати порез; па за то, ако би се десило, да Њег. Величанствопрераспустизем. сабор, него штоје овај прегледао државне рачуне, и за долазећу годину порез одобрио, онда се сабор мора сазвати још исте године и у то доба, да се како свршени рачуни, тако и прорачун за идућу годину могу претрести до краја године. 3.) Зем. сабор контролише да ли се закони извршују и у опште све оно што влада ради. У том обзиру има сваки члан зем. сабора права да запита дотичног министра или укупно мннистарство, па како поједини минисгар штоје дужан да одговора даде, морато чинити и цело министарство. Тај одговор илисепросто узме на знање или се претреса, па еабор може или да одобри поступак министра или да изрази своје негодовање. Засебито се пак могу министри позвати на одговор; а) због сваког дела или наредбе, чиме је повређена зем. независност, јемство устава, наредба закона, слобода појединих, грарана или светиња иметка, кој е су министри у званичној дужности учинили или наредили; б) због проневерења повереног вм новца ил других вредности или због протузаконе употребе истих; в) Због пренебрегавања у извршењу закона из у одржању ^општег поредка и сигурности, у колико се све то могло учинитисретствима, што их при руци имају. Дољња кућа има и то право даминистре стави под оптужбу и у том случају пресуђује суд изгорње куће изабрани оптуженике. Зем. сабор сазива краљ и то сваки члан горње куће добија засебно краљ. позивно писмо; жупаније срезови и краљ, вароши пак позивају се да даду изабрати посланике и да се посланици искупе у означеном року на сабору, Краљ обично отвара и затвара земаљски сабор. Приликом отварања иду уПешти скупљени чланови сабора и великаши упрестол ну дворану будимског краљ. двора где се укаже и краљ. и прочита престолни говор, а тим је чином сабор отворен. За тим се искупе послапициу Пешту у заступничком дому, а горња куЕа тако^ер у васе-