Glas naroda
159
Лартање се продужи. Чика Ловра добио је једаред дваред а три ред је изгубио. Остало мује још једна једина петица. — Ову веБ недам ником. Морам у јутру бар свеће за свеца купити и мало ракије, осече се чика Ловра на карташе. — ДаБу ти ја бардак ракије а купићу и свеће, баш ако никако, само покушај срећу још и последњи пут; греота је да толико изгубиш, упашће му гласно у реч бирташ, а шапнуће намигнув на другог једном грошићару: баш ми толико треба да исплатим квартЛовра ћускалов баци и последњу петицу, бације да је никад више не дигне. Све је и Ловрино и његових другова добио онај од грошићара што је јутрос бојаги с добитком дошао „Славини." — Сад смо чисти рекоше грошићари чика Ловри. — То је најлепше, чист рачун добри пријатељи подсмехну се чика Ловрионајштоједобио. Чика Ловро се разљути на то и заповеди брташу: Дај вина. Сутра доносим други терет или продаћу коње и кола па ме опет нећекојеко исмејавати, није за мене било ни да седнем с таким лоповима, тави да неварате и некрадете ви би поцркали од глади ( нерани вас господар већ кра^а па зна и он за то; ад за то опет ја сам тај газда, ту седте па да пијемо. Бирташ доноси а Ловра пије са грошићари. Зора је већ свитати почела, удари се у ракију. Грошићари и они што су изгубили (да су шта имали) некако су добре воље, чувају се ]ер мораЈу скорим на посао па пију полако у смеју ишали, а чикаЛовра на свој јед не може доста да налије ракије. Већ је свануло. Грошићари су већ на капији били. Заустављају кола и дају готов новацу капару. „Нема ту данас на цедуљу свето Чика Ловра плаћа а побро" подвикнуће у смеју један грошићар другом. А и зашто неби. Зар то ни је да пукнеш од смеја, неимати ни крајцаре у џепу него почети се играти на креду, па кад госта намамиш ,-онда узети од бирташа десет двадесет Форината на игру. Бити изме^у себе у договору, па после поделити са бирташем чика Ловрини седзмдесет и вратити му његових двадесет? Чика Ловра пије још једнако ракију. Бирташ му већ више неда. Купио му је свећу и нашо му је као што је обећао, бардак с ракијом, па га жури кући, да бар до звона тамо доспе. — Доне си садјош један добар паприкаш иолбу вина. (Свршиће се)
Р А 3 Н 0. Подела бачко-банатске крајиие. Бивша војена граница у Банату и у Бачкој подељена је по новим управним и судским срезовима и по становништву ево овако : Срез карансебешЕИ има 16. з □ миља а 30,308 становника, Тереговачки 18. , □ м. а 30,696 ст., Ст. Оршавски 21. 47 □ м. а 14,351 ст., БожовиЖки 13 □ м. а 29.856 ст., Белоцрквански 16. 37 □ м. а 32.036 ст., КаржсдорФски 10. 95 □ м. а 15.073 ст., ковински 7. 45 □ м. а 21.996 ст., Данчевачки 8. , б □ м. а 31.344 стан., Глоговски 963
□ м. а 27.957, Алибунарски 6. 84 □ м. а 26.945 ст., антадфалвски 9. 29 а 26.416 стан., Перлески 11, 14 м. а 22,831 ст. Тителски 7. 0 м. а 15.687 ст. напокон жабаљски 6. 0 м. а 16,324. ст. Свега 163. 20 □ миља и 339.820 становника. Неприродно. У Баварској имаједан дсчак текмује четири године а веК га обузела и брада и бркови, пуши као Турчнн а једе као меЕава те је тако узрастао јакии голем, да лекари веле е Ке у 7 години, као потпуно развијен човек моћи и женити се, без да му прети опасност, да Ее га жена даном нриликом моћи и истуКи. Брата му, који је тек навршио годину дана, гарила је такођер мрка наусница. Еосави људи могу завидети тој бркатој и брадатој дечурлији. Ајао људи браде! Аршин брадаје којешта! Нек ускрсне из срп. ске прпповести, па нек до!)е на бечку изложбу, да види онога Американца, што је ономад дошао, да за новце показује —своју браду, Та није то брада, него је баш за приповест; Тај Американац је повисок човек, али му је брада дужа него он; јер је дугачка равно 1 хват, 4 стопе и 3 налца. РеКи Ееш: силе га убиле и с човеком а куд дене толику брадурину! Горњи део браде види се лепо а остало је умотао под одело. Еад стоји унраво па опусти своју браду стане ногом на њу, па онај крај што још преостаје дигне опет у вис и подавије га под десно пазухо, па још и онда нреостане крајичак браде, који је дужи него ма која брада, што је има.ју брадоње. Најдрагоценије. Имаде на бечкој издожби такових златарских сандука у којима само два три комада па веЕ по вредности својој ударају у милионе. Еоред тих ствари неКе проКиама баш ниједна госпа а да тихо не уздане; Један Внглез изложио јету дијаманат што га зову „јужна звезда" која вреди по мнлиона Фор. а не мож'га ни добити ни по то, јер гајевеКкупилаједна богата Внглескиња. Други енглески златар изложио је низ бисера, што вреди такођер по милвона Фор.
НОШЈЕ 113 ЕЊИЖАРЕ. — „Јадници" роман Виктора Ига преводи М. Гакић. Свеска 2-га и 3-ћа. Од овога романа славнога романтичара Францускога изишло је већитрећа свеска. Дело јо врло занимљиво а Гакић га преводи са Француског оригинала лепим и чистим српским језиком ине обичном лакошћу,тако даће га свако моћи са задовољством читати. Књига се наручује у Ењижари браће Јовановића у Панчеву. — „Живот Исусов,, од Ернеста Генана изишао је и у српском преводу накнадом штампарије Јовановића и Павловића у Панчеву. Ова важна књига у којој је оштроумни Француски историк са гледишта историчког испитао живот Исусов, преведена је како је изишла у оригиналу готово у све језике на свету па ево је данас добисмо у лепом и разумљивом српском преводу, да је читају о верозаконским стварима мислећи читаоци. Књига је има у великој осмини 14 табака збијена слога, према чему јој јеценаса. 1$ор. доиста умерена. Не сумњамо да овако гласовито дело неће стећи и у нас много читалаца. Наручује се у књижари браће Јовановића у Панчеву. — „Наша нова мера по метарској системи написао Пера Манојловић ц. к. лајтнант 29 регииенте у милит. геограФ. заводу у Бечу. Ово је друго дело у нашој књижевности о новој мери. Прво је написао про®есор Петровић. Оба писца радила су по страним делима од тих врста и служили су се одредбом новога