Glas naroda

168

— Хајд кеша! викну затим чика Ловраи одпраши из вароши. Еасао је у ведиком касу до барутане. Ту га је сан савладао. Он испусти кајасе а коњи иођу дагано. — Стани чича; — понеси ме! повиче неки пешак, који је на леђи чутуру носио. Чика Ловра тргне се, искриви , као оно гуске кад чују од горе глас дивљих гусака, главу на ону страну од куд је пешак, погледи га испод очију , па ману главом и притеже уздице. Коњи мало покасаше, а кад опазише, да су им уздице отпуштене они опет пођоше лагано. Међутим доспеше и до барутанска бирцуза и засташе пред врати бирташки. На то их је чика Ловра научио. Чика Ловра трже се и диже главу. У тај мах изире пред њега пешак с чутуром на лери. — Дај ту чутуру овамо промрмља кроз бркове, који се као прокисла настрешница опустили беху, чика Ловра. — Еако ти можеш искати од мене чутуру а нећеш да ме понесеш. — Је ли пуна? — Јесте. — На здрави ми, па се товари тамо за моја леЈа. Пешак се попе. Путем су натезали обојца док је год трајало. Пешак привидно, јер у вину беше и бенђелука а чика Ловра баш ва асну а и морао је кукавац кад је од оне печене рибе сваки час жеднео. Ушли су веИ у друм, који води у село чика Ловрино. Чика Ловра је све знао де су и куда иду док ни су дошли у жита. Ту је мало задремао и дао уздице пешаку а он се изврнуо остраг у колаи заспо. Дуго је чика Ловра спавао. Шта јеи шта он насневао, да се пише више би изнело него вечити календар и опет кад се пробудио а сунце онде де га је кадјелегаооставио, паопет он није онде де је легао. Легао је на кола а кад се пробудио а он лежи на сред леније у житу.Пружио се на ле!?а па прекрстио руке. Поред његанаспрам уста мустоји бардак с ракиом а чело главе воштаница убодена у земљу. Сушти мртвац. — Еј Боже, де сам ја, јаукно Је чика Ловра, кад је све то опазио,—та ова није чисто самном. Кад је мало себи дошао узео је свеЕу и бардак и у путио се своме селу. Пред селом сусретне се са попом, који изашао беше да на свежем ваздуху истера мамурлук, па да се приправи за поЈутарије. — Од куд ти сад са бардаком и воштаницом чика Ловро, та јуче је прошо свети Вартоломије. — Та шта је прошо оче попо вратоломија, врат сломијо, прошо, ал прођоше и коњи и кола. Па камо још жито! — Еј тужан Ловро! ето ти шта наради твоја слатка славина!!! влаоние „задруга за орпоку народну штаж

ШТА БЖВА ПО СБЕТУ. Руски цар Адександар, престолонаследник и син му ведики Енез Владимир са својим женама приспели су пре неки дан у великој пратњи у Беч. Љегово Величанство наш краљ ивелики војводи српски изишао је пред рускога цар у ГензендорФ пред Бечом, да га ту дочека. Кадје влакулазио у станицу пљуштала је киша а наш краљ је стајао гологлав, те је дочекао рускога цара и шљиме се срдачно руковао и трипут пољубио. У Бечу је дочек био сјајан, мећу дочекивачима био је и црногорски кнез Никола I. Рускога цара предусрета двор наш са највеПом усрдношЕу и пажњом. Он станује у Шенбруну где су муонаки исти кревет спремили, каошто је његов у Петрограду. Бечке и пештанске новине пишу врло одушевљено за пријатељство између Аустрије и Русије. Руски царевиК посетио је кнеза Николу у Дотел. Ламу" и боравио је кад њега више од по сата. Енез га је испратио доле до кола и ту се с љиме срдачноруковао и опростио. Кнеза Николу црногорског дочекали су у Бечу као суверена т. ј. као владаоца независне земље. Новине бечке пишу услед тога повољно по хришЕане у Турској и веле треба турску мрцину напустити. позпв У ГЛАВНУ СЕУПШТИНУ „ЗАДРУГЕ ЗА СРПСКУ НАРОДНУ ШТА1ПАРИЈУ." Поштовани чланови задруге за српеку народну штампарију овим се учтиво позивају у редовну годишњу скупштину задруге, којаке се држати у недељу 3 / 15 јуна о. г. у 3 сата после подне у дворани „Матице Орпске." У случају ако ее на ову скупштину не би 50 чланова искупило, онда ће се у смислу§. 20. задружних правила на три недеље дана доцније по ново сазвати скупштина, у којој ће присутни чланови без икаква даља обзира правоваљано моћи решавати о свима предметима, који су први пут на дневни ред стављени. Ред предмета је овај: 1. Оверовљене присутних чланова. 2. Извештај о радњи и о рачунима. 3. Избор одбора за преглед рачуна. 5. Поједини предлози. 4. Допуна једне трећине управног одбора. 6. Избор одбора за оверовљење записника. У Новом Саду, 8 / 20 маја 1873. год. Др. Стеван Павловић с. р. председник задруге. Др. Илија Вучетић с. р* 3—3 бележник задруге. 1 Рију". — уредник : Стеван В. Поповић.

Српска народна задружна штазшарија у Новоие Саду 1873.