Glas naroda

179

децн неговати, тим пре, што деца имају фино чуство за све што је правично. Правичност и поштење суоснов људскоме друштву,гденема поштева, мора бити пропасти.

СЛИЕЕ ИЗ ПРЖРОДЕ. 3. Комете. Рекли бисмо да не Ее бити згорег, ако прозборимо што и о кометама или ко што ми кажемо репатим звездама. Пре свега хоПемо да вам кажемо резлику измеру комета и других небеских тела. Комете се разликују од осталих небесних тела магловитим омотачем, а покашто и дугачким, светлим репом. У прерашња времена, кад су природне науке још на веома ниском ступњу стајале, дабоме је и знање о кометама било веома непотпуно, уско. Ето, на прилику допроналаска телескопа знали су само да постоје велике и светле комете. и које су се веома ретко појављивале. Па онда су држали, да оне постају наједаред, изненада, па су истом касније видели да су се у томе варали, по томе што при удаљавању њиховом, веома је лако запазити да се оне све то спорије креЕу, што постају мање. С тога, дабоме, нијеничудо што су људи чисто са неком стравом погледали на комете или репатице. Сујеверни људи — а и данданас их је пуно — држе их за знамења гнева божијег, које се појавило на небу као весник врло блиске куге, колере, гладне године, рата, ијош пуно којечега. Други опет, мало отреситији, мислили су да су то тек случајно светли појави, али баш ни то није истина. До душе, могли би им опростити само у толико, што су држали, да комете нису небеска тела, јер они ме описују на своме путу кругове и појављју се изненада на разним местима и правцима, за мало остају на небу и изједна мењају свој облик. величину и сјај. Ето вид'те, такав чудноват, управо смешан наук носио се по свету с колена на колено, док му не доЈе тако рећи сурени дан, — да пропане ва вечита времена. Ми ћемо данас потрудити се да вам бар у главноме изнесемо што се до данас дознало о репатицама. Године 1664 и 1680 беху се појавиле врло велике комете. Њих су посматрали талијанац Борели и свеНеник Д ! ереФел у Плауену у Саксонској, и изтог њиховог посматрања одлучише, да су комете права небеска тела; па онда да описују правилне огромне путове около сунца. Ну све је то и математички доказано Њутон. Најбоље Пе бити да видимо штаје то доказао. Он је доказао да су комете, као и планете, светска тела, која улазе у нашу сунчану систему; даље, да добијају светлост и топлоту од сунца, да се ок-

рећу около сунца по оним истим законима, по којима и планете, Свакако вам је познато, даје Њутониронашао закон тежине. Он је тим законом доказао, да се сунце налази у општој жижн свију елинтичких кругова, које описују комете, да супутовиови необично огромни и мора бити много ексцентричнији од планетних путова, јер има много планета, које свршавају свој пут около сунца само у неколико столеБа или хиљада година. Њутон је такорепрви протумачијо, како треба израчунавати вас пут комета. Данас се поуздано зна, да се комете појављују час светлије, час тамније и на скоро се поново сакрију. Новија и тачнија посматрања покавала су, да се комете састоје обично из магловитог омотача (као конус или други какав облик) у чијој се средини види једро као светлија тачка; реи јенасву прилику лабавије продужење омотача у једну или у разне стране. Немојте то да вас помете, ако нарете комету са магловитим омотачем, без једраирепа. Свака комета мора имати магловитог омотача, меру тим, ви^але су се комете бе8 једра и репа. Једро није на век велико, али је светлије од осталих делова кометних. Светлост тога једарца није налик на ону светлост, која нам долази са планета. А шта да рекнемо о магловитоме омотачу? Он је тако танан, прозрачан, да кроз њега можете видети како светлуцају и најеиБушније непокретне звезде. Него репови код комета прво нам падају у очи; изгледају нам некако чуновати. Ти се репови налазе на оној страни комете, која је противположна сунцу. А како то, реЕи ћете, зар има комета и са в и ш е репова? Дабогме да има. Људи су виђали комете са два и више репа. Године 1744 беше се појавила једна врло лепа комета и имала је читавих шест репова. Него ту ваља још ово да запамтите: На измаку је реп обично шири, а по средини је подељен сталном пругом, тако данам изгледа двострук. Овај појав тим тумаче, што је реп празан конус, који има властиту слабу светлост и прозрачнију, стога мора изгледатн по крајевима много светлији, него ли по средини. Па онда, како се реповн виде само у оно доба, кад се комете приближују сунцу, и после се постепено увеличавају, то се отудможе одлучити, да је сунце узрок што се реп појављује. А то, што мало час рекосмо, потврЈјује се још и тим, што у колико се удаљује комета од сунца, у толико ће се реп све више и више смањиватн. Него свакако он ништа друго није, до танана пара, која се подиже од једра кометиног због сунчаног загревања. До селе највеЕи реповн ви^ени су и проучавани код комета 1744, 1769, 1807 1811, 1843 год. Физички пореметљаји комета на сву прилику су значајни, и покашто семогу видети веБ након неколика дана по ро^ењу њихову. Ту поглавито долазе спољне промене, као светлост, облик, величива