Glas naroda

192

атласи и Глобуси. 8. Енциклопедије и речници. 9. Научне и историјске кљиге. 10. Руска књижевност. 11. Хорватска (!) књижевност. 12. Ческа и пољска књижевност. 13. Законске књиге. Још ко томекњиге из немачке и Француске књижевности. Колико нам је мило што излазе оваки списци, те олакшавају читаоцима набавку књига, толико је у интересу књижаре и купаца да списак буде као што ваља распоре$ен. Ми нисмо имали бог те пита какво мнење о способностима г. Ј. Д. ЛазаревиБа за централног српског књижара, српска влада није тражила. за то место способна човека, него као и свугде само своју креатуру. Ми мислимо гато г. Лазаревић не зна, да Бе у току радње своје научити, али по овом списку видимо да господин ЛазаревиЕ није кадар да напише ни ваљан каталог свога стоваришта. Њему је то „тпецко једно" кад истакне једном одељкусписка име „научне и хистори.јске књиге" па послеређа у тај одељак и песме, и драме, шаљиве игре, романе и приповедке. Но има још нешто што нам је пало у очи. Ми би рекли да г. ЛазаревиВ ређа имена наших књижевника ињихове титуле што их стекоше својим научном радом по ономе, како је који код њега у милости. Неке градуиране докторе као н. пр. Др. Розена признаје он увекзатакове, Др. Радића само три пут а четврти пут га брише (сећа}ућ се сад Ростока?); Др, МиланаЈовановиЂа деградира сва три пута конзеквентно. Али иде јошдаље. Вившега проФесора велике школегосп. Јована БошковиКа брише он просто са наслова своје рођене књиге, која је на дику нашоЈ науци. Радили то госп. ЛазаревиБ по свом ЕеФу или бацајуЕ зар са страхом итрепетом свој „взор" на „више"? Др. Милан Јовановић и проФ. Јован Бошковић су вредни научењаци, који су годинама као што ваља послужили српеко] просвети у Србији. Ако један пра„витељствени" књижар, пунећи са производом науке своје џепове, има мимогред ]ога и улогу, даређајући производе наших књижевника, предузима зар по званичном мигу или у ропској услужности и деградацију научних титула; да са научне радње, која је стала радника дугог и трудног проучавања, новчаних жртава док ју је самостално на свет издао брише и скромно име научника, којима је сав грех што су то људи слободоумни, те су некима и некима ,.зар у носу" — онда просто му да изостави њихова дела из свога списка, тер кад их овако наводи, онда се и сувише ревносно унижава у подлости, а о тој бар није нужно, да на туђу гатету уверава оне, који су га на то место наместили. ШТА БИВА ТТО СВЕТУ. Руски цар похвалио је на бечкој паради војнике регементе гроФа Туна, које му је наш цар прижазао као правосдавне ВЛАОНИК „ЗАДРТТА ЗА ОРПОКТ НАРОДНУ ШТАМ1

Србе из жикиндског диштрикта. Он је умолло да га нри поласку, један баталион баш те регименте испрати и кад је то учиљено поклонио је војницима 300 рубаља. Краљ. комесар Хубер за српске Фондовске и рачунске ствари прислео је у четвртак у Н. Сад. Пред њиме иде глас, да је то човек који поштује закопе, законите установе и уредбе. Угарски сабор одгодиКе се до који дан ради жетве. Срп. нар. сабор, веле да ће бити сазван месеца септембра у Кардовце. Око Липика у Славонији пљачка чета хајдука у којој је већ њих 15. Пре неки дан напали су и на само купатило Липик али су сретно одбијени. Стеван ђурђевиЋ члан судб. стола у Осеку, честит судија и ваљап Србин, познат као народњак са карловачког сабора умрко је пре неки дан у најбољим годинама. Бог да га прости. Немачки цар неЕе доћи у Беч на изложбу, место себе шиље своју жену. Генерал Скудијер путује по шајкашкон батаљону и осталој бившој граници, као што пишу, да ради да се владини кандидати изаберу за утарски сабор. позив У ГЛАВНУ СЕУПШТИНУ „ЗАДРУГЕ ЗА СРПСКУ НАРОДНУ ШТАМПАРИЈУ." Пошто се на први позив у скупштину задруге за српску народну штампарију, заказану за В. (15.) јуна о. г. није довољан број чланова, који се за решавање ишчекује искупио, то се у смислу §. 20. задружних правила закључује нова скупгатина за 1. (18.) Јули о. г. у 3. сата послеподне у дворани „Матице српске," на коју се овим сви погатован и чланови задру ге учтиво позивају уз обавешћење; да ће се на истој предмети, који су у првом позиву на ред стављени били л правоваљано претресати и решавати без обзира на број чланова, који се искупио буде. Ред предмета је овај: 1. Оверовљење присутних чланова. 2. Извештај о радњи и о рачунима. 3. Избор одбора за нреглед рачуна. 4. Допуна једне трећине управног одбора. 5. Поједини предлози. 6. Избор одбора за оверовљење записника. У Новом Саду 4. (16.) јуна 1873. Др- Стеван Павловић с. р. председник задруге. Др. Илија Вучетић с. р. 1 —3 бележник задруге.

ОПОМЕНА! Опомињемо све оне претплатпике наше, којп нису посдади претплату за Мај Август да је што пре пошљу. Ео прпма лист а не шиље претплату. тај иде листу о глави. Администрација „Гласа Народа." кРИЈУ". — урвдник: Стеван В. Ноповић.

Српека ниродна задружна штампарија у Новоме Саду 1873.