Glas naroda

ГЛАСНАУОД1 ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ППУКУ И ЗАБАВУ.

,Гмс народа" излази сваке недеље на табаку. — Цена игу је на годину 3 Фор.. на осам месеци 2 ®ор., на четир чесеца 1 *ор. аустр, вредн. — Дониси се шиљу уредништву а нретнлата и огласи администрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наилаКују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиКа за жиг сваки иут.

БРОЈ 21. У ЕОБОМЕ 0АДУ, У НЕДЕЉУ 8. ЈУЛ4 1813. ГОДИЕА III.

0 ПРОСВЕТИ. Више је путаговорено икоднас, по скупштинама, на селима и зборовима како само просвета може учинити да народ коракне даље у напредовању, да је само просвета кадра даослободи и да одржн у независности народ један, напоследку Је просвета једнога народа оно, по чему се суди, да ли је тај народ кадар да живи или није. Кад се то тако напомиње, ваљда неИе бити згорег, ако се овом прилиликом запитамо, шта је то управо просвета народа? како долази народ до просвете? Та су пнтањаважна особито за нас, јер се с друге стране сваки час чује и то: иако су Срби у просвети заостали и т. д. Неки држе да се просвета састоји у томе, кад који иарод почне да прима. на ее и да показује такова својства, која се виђају на страним народима икоја су тим народима урођена или им на дику служе. Тако би се по томе мњењу могло казати да је један народ просветан чим је примио од другог народа н. пр. згоднију ношњу или какво друго хасновито оруре. Други су опет тог мњења ла је просвета у томе, што који народ има више чиновника, свештеника и другихвисоких часника. Ми не пристајемо ни уз једно ни уз друго мњење. Бво зашто. Ми држимо да је просвета нешто, гато у живац засеца, а не ствар која се тиче којекаквих спољашности у животу. Еад човек или народ прими од кога другога нову ма и згоднију ствар, н. пр. ношњу, он може тиме споља бити угледнији, може и за око бити пријатније; или ако прими какав пробитачнији алат или занат, он ће неку радњу брже свршавати; али у томе примању још не лежи просвета. Та пословица вели: „Хаљина не чини човека" и сваки од нас знаде, да имаде људи па тако и читавих народа, који су по спољашности •лепи и угледни а овамо у себи крију најгадније намере и имају најизоначеније навике а ни трунка осећаја за поштено и ваљано. У финој одеЕи одевени човек може да буде гори нечовек, него ма који худим крпама заоденут просијак. Ново-научени занат или изналазак неће просветити народ: или зар је то просвета кад видимо, како народи једно другог уче како

ће што боље топове, што оштрије мачеве и пушке саградити? То није просвета; то је злоупотреба ума човечијег, који ваља да ствара дела што се слажу са поштењем и савести; којима би се поједнниљуди и народи уздигли до највишег врха људске савршености! Ми смо се запитали: шта је то просвета и који је народ просвеЕен, и како долази народ до ње? Просвета је то, када цео један народ, сви слојеви његови показују да уму на што веЕе своје унапререње да употребе силе и блага која леже у природи; просвета је то, кад који народ показује да уме поштовати сваки рад и занат; просвеЕен је онај народ, који нежали ни труда ни времена на ни новца, да му се подмладак научи, те диже зграде и станове за науку, вештину иразнезанате; просвеЕен је онај народ којиуважава инегујепоштење сваком згодном нриликом, којито на аманет оставља својој омладинн; просвеЕен Је онај народ који више свега цени душевну снагу него ли материјалну: новац ила богатство;ко1и поштује, чајвеЕма пази на светињу породичног живота, кад устаје против свију оних навика, које му подривају част и поштење и иметак; који саучешЕем предусрета природом дану слабост анајжешЕеустаје против слаботињакоје посташе изопачењем; који непозна^е друге разлике мерљудима до разлике којанастаје духовном претежности; који гледа да се нашколе и оне заводе, којима се у мчовечији у гато лешиеч и племенитијем правцу развија, потроши десетина путатолико колико се данас на много места рад војничких опрема,рад тавницатроши, знајуЕидатамо где је просвета. има све мање зликоваца и тамница: једном речи онај народ има просвету и долази до ње, који развије целокупну своју и душевну и телесну снагу не на једног пољу, него у свим гранама људскога знања, вештине и радиности, који је чувен како са своЈ'е књиге тако и са свога рукорада и врлине иликао што се лепше каже, кој'и је развио својства, дарове своје, у складу, хармонички! Другом приликом говориђемо о томе, како можемо ми истински се просветитк. (а —)